Kamen u bubregu

Šta su nefrolitijaza i urolitijaza?

Urolitijaza je pojam koji označava prisustvo kamena u urinarnom traktu, dok se pod nefrolitijazom smatra postojanje kamena u bubregu.

Mokraća predstavlja zasićeni rastvor različitih soli. U uslovima kada ona postane prezasićena zbog pojačanog izlučivanja minerala (kalcijum, fosfor, oksalati, cistin, mokraćna kiselina) ili manjka tečnosti u organizmu kod dehidratacije, i situacijama kada se smanji koncentracija inhibitora kristalizacije (magnezijum, citrat, pirofosfat i glikozaminoglikan), dolazi do formiranja kristala u mokraći koji mogu da prerastu u kamen.

U faktore koji doprinose urolitijazi spadaju infekcije urinarnog trakta, zatim oboljenja kod kojih postoji zastoj mokraće (anatomske anomalije bubrega, refluks mokraće, suženje uretera, uvećanje prostate i sl.), kao i endokrini i metabolički poremečaji (npr. hiperparatireoidizam, dijabetes), genetska predispozicija, ali i neka oboljenja creva i sistemske bolesti, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, jejuno-ilealni bajpas i sarkoidoza, te uzimanje nekih lekova (kalcijum, preparati vitamina D, sulfonamidi).

Nastanak ove bolesti je češći kod muškog pola. Procenjuje se da se javlja kod 12% muškaraca mlađih od 70 godina, dok je kod ženskog pola ta vrednost oko 5%. Razlika u javljanju između polova se objašnjava hormonskim i metaboličkim razlikama. Isto tako, bolest se češće javlja u razvijenim zemljama sveta i kod ljudi višeg socijalnog statusa, što se povezuje sa načinom ishrane. U nekim podučjima naše zemlje učestalost javljanja kamena u bubrezima je češća, što se povezuje sa kvalitetom vode i načinom ishrane.

Simptomi

Mnoge osobe sa kamenom u bubregu nemaju simptome. To kamenje se obično slučajno otkriva prilikom dijagnostike preduzete iz nekog drugog razloga ili zbog pojave krvi u mokraći.

Kamen može da ostane u bubregu godinama ne izazivajući nikakve simptome. Ali ukoliko se simptomi jave, pacijenti ih opisuju kao "najgori bol u životu". Bol obično počinje lokalizovan u slabini, a potom se širi ka genitalijama i preponama, praćen često mučninom i povraćanjem, nekad i pojavom krvi u mokraći, učestalim mokrenjem, hitnim i lažnim pozivima na mokrenje. U slučaju da se na opstrukciju nadoveže infekcija, javlja se povišena telesna temperatura.

Moguće posledice

Kamen se nikad normalno ne nalazi u bubrezima i u urinarnom traktu. Svaki zastoj urina, pa tako i zastoj izazvan kamenom može dovodi do atrofije i gubitka funkcije obolelog bubrega, koja se utoliko brže razvija ukoliko je opstrukcija naglija i potpunija. Nepovratno oštećenje bubrega može nastati i brže ukoliko se na opstrukciju nadoveže infekcija. Infekcija može dovesti i do razvoja gnojnih procesa i sepse. Ukoliko je opstruiran jedini postojeći ili funkcionalni bubreg može se razviti bubrežna insuficijencija.

Lečenje

Lečenje može biti konzervativno ili operativno. Inicijalno se pristupa smirivanju bolova i otklanjanu spazma, otoka i upale sluzokože i zidova mokraćnih puteva primenom medikamenata u obliku injekcija ili infuzija, a potom se terapija nastavlja peroralno uz preporuku da se pacijent što više kreće i uzima što više tečnosti u očekivanju spontane eliminacije kamena.

U 80% slučajeva, kamen podleže spontanoj eliminaciji. Međutim, sa povećanjem dijametra kamena smanjuje se i mogućnost njegove eliminacije, tako da se kamen veći od 8mm praktično ne može spontano eliminisati. Ukoliko je kamen rapav, spontana eliminacija može izostati i ukoliko je manji od 8mm.

Prestanak tegoba ne znači uvek da je kamen eliminisan. U pojedinim slučajevima to može označiti da je bubreg prestao da funkcioniše. Zbog toga je bitno redovno praćenje.

U slučajevima izostanka spontane eliminacije, pristupa se operativnom uklanjanju kamena.