Vezikoureteralni refluks

O vezikoureteralnom refluksu

U bubrezima se stvara urin (mokraća). U normalnim uslovima, urin teče u jednom smeru - iz bubrega niz uretere (mokraćovode) u mokraćnu bešiku. Vezikoureteralni refluks (VUR) označava vraćanje urina iz bešike kroz uretere u bubreg. To obrnuto kretanje urina može da bude samo na jednoj strani ili obostrano.

Uzrok

VUR često predstavlja urođenu anomaliju. On se javlja kada postoji abnormalan spoj između bešike i uretera. Normalno, donji deo uretera prolazi kroz mišić bešike. Ako je ovaj spoj suviše kratak ili pomeren u stranu, može da se javi VUR. To se naziva primarni VUR. Osim toga, VUR može nastati i kada mokraćna bešika, iz nekog razloga, ne funkcioniše normalno, nego se u njoj stvara veliki pritisak urina, koji se u jednom trenutku vrati ka bubregu. To je tzv. sekundarni VUR.

Na VUR može da se posumnja već u toku trudnoće kada se ultrazvučno detektuje proširenje bubrežne karlice ploda. Takav nalaz nalaže dopunsko ispitivanje po rođenju deteta.

Učestalost

Učestalost VUR-a nije poznata kod zdrave dece, ali kod dece sa učestalim urinarnim infekcijama iznosi oko 30%, što znači da svako treće dete sa mokraćnom infekcijom ima neki stepen VUR-a.

Simptomi

Urinarna infekcija je obično prvi znak koji pobuđuje sumnju na neku od anomalija urotrakta, između ostalog i VUR. Simptomi i znaci urinarne infekcije kod dece, za razliku od odraslih mogu biti veoma nespecifični. Što je dete manje to je simptomatologija manje specifična, te se može manifestovati kao:

• Visoka telesna temperatura

• Razdražljivost

• Gubitak apatita

Kod nešto starije dece javlja se:

• Učestalo mokrenje

• Hitni pozivi na mokrenje (urgencija)

• Peckanje pri mokrenju

• Promena boje i mirisa urina

• Povišena telesna temperatura

Dijagnoza

Nakon izlečenja prve ili druge mokraćne infekcije, pogotovo kod odojčadi, potrebno je sprovesti dijagnostiku sa ciljem da se dokaže odnosno isključi postojanje VUR-a, da se odredi stepen i napravi dalji plan lečenja. Dijagnoza VUR-a se mikcionom cistouretrografijom (MCUG) tj. rentgenskim snimanjem uretera za vreme mokrenja uz prethodnu aplikaciju kontrasnog sredstva u mokraćnu bešiku.

U slučaju da se i sprovedenom dijagnostikom dokaže postojanje VUR-a, i dalje se ne može ništa zaključiti o stepenu eventualnog oštećenja bubrega ili o prognozi što se tiče nestanka refluksa, tako da je potrebno učiniti dodatnu dijagnostiku. Radi se cistoskopija tj. endoskopski pregled mokraćne bešike, te se prema obliku ušća uretera može se predvideti dalji tok i prognoza refluksa.

Potrebno je učiniti i prikaz bubrežne funkcije, što se postiže rentgenskim snimanjem izlučivanja kontrasta, prethodno intravenski aplikovanog. U starije dece koja su sposobna sarađivati, potrebno je učiniti i tzv. urodinamiku, pretragu kojom se ispituje funkcija pojedinih mišića koji učestvuju u pravilnom izlučivanju mokraće.

Da li je VUR opasan?

Na osnovu mikcionog snimka, urolog će vam reći koliko je ozbiljan VUR kod vašeg deteta. Blagi oblici VUR-a se najčešće povuku sami od sebe. Sa druge strane, što je teži oblik VUR-a, manja je verovatnoća da će se sam povući. Posledice VUR-a mogu biti veoma ozbiljne. Može da dođe do infekcije bubrega ukoliko dete ima urinarnu infekciju, pa se inficirani urin vraća u bubrege. Ove infekcije mogu da dovedu do stvaranja ožiljka na bubregu i njegovog oštećenja, i tako uzrokuju smanjenje funkcije bubrega i visok krvni pritisak kasnije u životu. VUR u najtežim slučajevima može dovesti do potpunog i trajnog otkazivanja rada bubrega.

Lečenje

U zavisnosti od stepena VUR-a određuje se terapija, i to tako da se kod stepena I i II davanjem antibiotika u niskim, zaštitnim dozama, sprečava nastajanje mokraćnih infekcija, a u slučaju da ipak do njih dođe, one se leče uobičajeno.

Stepen III i IV zahtevaju operativno rešavanje. Vrši se reimplantacija uretera, koja ima za cilj da se koriguju defekti uretera i zaustavi VUR. Ovom operacijom se izleči većina dece.