O bolestima štitaste žlezde

Štitasta žlezda (glandula thyreoidea) je endokrina žlezda smeštena sa prednje strane vrata, ispred grkljana i dušnika, a iznad grudne kosti. Pored toga što luči hormon kalcitonin koji učestvuje u regulaciji nivoa kalcijuma u krvi, ona vrši sintezu i lučenje tiroksina (T4) i trijodtironina (T3).

Regulacijom metabolizma unutar ćelija, tiroksin i njegova aktivna forma trijodtironin utiču na rast i sazrevanje, a posebno na razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu i tokom prvih godina života. Utiču i na produkciju proteina, razgradnju masti, potrošnju kiseonika u tkivima, stvaranje toplote i dr. Samim tim, imaju uticaj na funkciju organskih sistema, te povraćavaju broj srčanih otkicaja i snagu kontrakcije u stresnim periodima, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni status. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji kod oba pola, kao i na održavanje normalne trudnoće.

Bolesti štitaste žlezde nisu retke, tako da se procenjuje da svaka peta osoba pati od nekog oblika poremećaja njene funkcije. Pet puta se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Poremećaji se mogu ogledati u preteranom lučenju tiroidnih hormona (hipertireoza) ili nedovoljnom lučenju (hipotireoza) zbog čega ona može biti i uvećana. Takođe, ona može imati i strukturne pomene poput nodusa (čvorova) ili može biti maligno izmenjena.

Hipertireoza

Hipertireoza je poremećaj rada štitaste žlezde u kome postoji povišeno lučenje tiroidnih hormona. Najčešći uzrok predstavlja Graves – Bazedovljeva bolest (morbus Basedow). Takođe, može biti posledica autonomnog funkcionisanja tkiva stitaste žlezde (toksični adenom, toksična multinodozna struma), kao posledica pojačanog oslobađanja hormona usled upale (akutni, subakutni tiroiditis, hronični limfocitni tiroiditis - morbus Hashimoto). Retko je hipertireoza posledica uzimanja hormona, kao i poremećaja na nivou hipofize, koja kontroliše rad štitaste žlezde.

Simptomi i znaci:

  • Izražena nervoza

  • Pojačano znojenje

  • Pojačan apetit uz mršavljenje

  • Poremećaj menstrualnog ciklusa

  • Drhtanje ruku (tremor)

  • Ubrzan rad srca

  • Problemi sa snom, nesanica

  • Česte stolice

Ukoliko se radi o autoimunskoj Graves – Bazedovljevoj bolesti lečenje se sprovodi uglavnom lekovima koji redukuju lučenje hormona, a ukoliko se to pokaže kao nedovoljno, pristupa se operaciji. Operacija se izvodi i ukoliko je žlezda značajno uvećana i ukoliko postoji sumnja na karcinom.

Hipotireoza

Hipotireoza je poremećaj rada štitaste žlezde u kome postoji nedovoljno lučenje tiroidnih hormona. Najčešći uzrok predstavlja hronični limfocitni tiroiditis - morbus Hashimoto. Ređe je hipotireoza posledica poremećaja na nivou hipofize, koja kontroliše rad štitaste žlezde.

Simptomi i znaci:

  • Pospanost

  • Malaksalost

  • Depresija

  • Hronični umor

  • Povećanje telesne težine

  • Opadanje kose

  • Porast masnoća u krvi

  • Usporen rad srca

  • Poremećaj menstrualnog ciklusa

Hipotireoza se leči supstitucionom terapijom, dodavanjem hormona u vidu lekova. Kao komplikacija kod Hašimoto tireoiditisa mogu da se pojave čvorovi (nodusi) koji se detaljno ispituju. Ukoliko se radi o malignoj promeni neophodno je izvršiti operaciju.

Struma

Struma ili gušavost predstavlja uvećanje štitaste žlezde. Ona može biti u celosti uvećana tj. difuzno, ili na račun postojanja čvorova (nodozno ili multinodozno). Uvećana štitasta žlezda može imati normalnu funkciju tkz. aktoksična struma, ili može lučiti veće količine hormona tkz. toksična struma.

U slučaju da se radi o atoksičnoj strumi, u početku izostaje simptomatologija. Sa daljim rastom štitaste žlezde dolazi do pritiska na grkljan, te pojave tegoba u vezi sa disanjem, promuklošću, ali i sa gutanjem. Ako se radi o toksičnoj strumi, javljaju se simptomi hipertireoze, čak i u početku.

Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje uklanjanjem njenog uvećanog režnja ili štitaste žlezde u celosti.

Nodusi i karcinom štitaste žlezde

Čvorovi ili nodusi u predelu štitaste žlezde predstavljaju veoma čest nalaz i danas se otkrivaju zahvaljujući ultrazvučnoj dijagnostici. Zastupljeniji su kod ženskog pola. Najčešće su benigne prirode, afunkcionalni ili funkcionalni, u zavsnosti od toga da li produkuju tiroidne hormone. Obzirom na to, oni ne moraju davati simptome ili mogu uzrokovati hipertireozu. U manjem broju slučajeva su maligni.

Kod sumnje na karcinom obavezno se radi iglena punkcija čvora pod kontrolom ultrazvuka - FNAB.

Karcinom štitaste žlezde danas se u velikom procentu slučajeva može potpuno izlečiti. Za razliku od druge vrste malignih tumora, smrtnost pacijenata sa tumorima štitaste žlezde je mala. Oni se sporo razvijaju i ostaju lokalizovni u žlezdi dugi niz godina, što daje dobre šanse za njihovo lečenje. Ipak, u nekim slučajevima prvi znak bolesti mogu biti metastaze u limfnim čvorovima vrata kao i udaljene metastaze u plućima ili kostima. Stoga je veoma važno pravovremeno prepoznati čvorove koji imaju karateristike malignih tumora.

Faktori rizika za nastanak raka štitaste žlezde su:

  • Terapija zračenjem regije vrata tokom detinjstva ili izloženost zračenju

  • Genetska predispozicija (nasledonost)

  • Pol (veći procenat maligniteta je kod muškaraca, mada su "čvorovi" češći kod žena)

  • Starost (veći je i procenat malignih "čvorova" kod mlađih nego kod starijih, uz podatak o porastu "čvora" za kratak vremenski period)

Najčešći simptomi sa kojima se javljaju pacijenti sa karcinomom štitne žlezde su:

  • Problemi pri gutanju hrane

  • Bol u grlu

  • Promuklost koja dugo traje

  • Izražene limfne žlezde u vratu

  • Bolovi u vratu koji gravitiraju prema uhu

  • Pojava primetne izrasline na vratu

Lečenje karcinoma štitaste žlezde je operativno u smislu uklanjanja žlezde u celosti. Ukoliko se do same operacije ne zna da li je promena benigna ili maligna, tokom operacije se vrši extempore pregled odstranjenog nodusa i na osnovu toga se donosi odluka. Operacija karcinoma štitne žlezde u nekim slučajevima podrazumeva uklanjanje i pripadajućih limfnih žlezda. Ukoliko je kod pacijenta operacijom uklonjen karcinom i nakon toga prošao terapiju zračenja, procenat recidiva je oko 2%.

Operativno lečenje

U opštoj bolnici "Medical Centar" se vrši operativno lečenje bolesti štitaste žlezde.

Operacija štitaste žlezde se obavlja u opštoj anesteziji. Omogućava da se na efikasan način reši poremećaj funkcije i strukture štitaste žlezde, kao i da se ukloni karcinom. Operacija se smatra vrlo bezbednom, sa minimalnim rizikom od pojave komplikacija. Njom se može ukloniti deo štitaste žlezde (lobektomija tj. lobektomija sa ismektomijom) ili se ona uklanja u celosti (totalna tiroidektomija).

Indikacije za operacije štitne žlezde su:

  • Karcinomi štitne žlezde

  • Funkcionalni nodusi ili veliki afunkcionalni nodusi koji dovode do tegoba

  • Velike strume

  • Polinodozne strume sa hipertroidizmom

  • Upale štitne žlezde (tireoiditis)

  • Dugotrajni poremećaji funkcije kada konzervativna terapija ne daje dobre rezultate

Šta se dešava nakon operacije?

Nakon operacije pacijenti mogu da osećaju prolaznu osetljivost oko mesta reza, kao i osetljivost grla. Kod nekih se javlja potreba za čestim gutanjem pljuvačke i osećaj knedle u grlu zbog nadraženog tkiva tokom operacije.

Pacijenti počinju sa tečnim obrocima, kako bi gutanje bilo lakše. Daje se terapija protiv bolova. Preporučuje se spavanje sa visoko uzdignutim uzglavljem kako bi se sprečilo oticanje operisane regije.

Da bi se oporavak ubrzao preporučuje se upotreba hladnih napitaka, hladnih obloga i preparata u vidu spreja za umirenje sluzokože grla. Poželjno je uzdržati se od svih aktivnosti koje iritiraju grlo (kašljanje, vikanje...).

U daljem toku, sprovode se kontrole. Ožiljci od operacije su slabo primetni već nakon godinu dana. Tome doprinosi činjenica da hirurzi teže da se rezovi prave u prirodnim borama na vratu, ukoliko je to moguće. Pacijenti koji su imali hipertireozu i kao posledicu izraženu mršavost, nakon operacije dobijaju na težini.

Cenovnik

Pregledi i dijagnostika

  • Pregled lekara specijaliste

    2.890,00 - 7,220,00

  • Pregled profesora univerziteta

    5.000,00 - 10.000,00

  • Kontrolni pregled lekara specijaliste

    2.550,00 - 3.890,00

  • Ultrazvuk vrata

    5.000,00 - 7.800,00

  • Kolor-dopler krvnih sudova vrata

    5.000,00 - 7.800,00

Operacije štitaste i paraštitaste žlezde

  • Lobektomija sa istmektomijom

    327.780,00

  • Totalna tiroidektomija

    393.300,00 - 458.880,00

  • Totalna tiroidektomija sa jednostranom disekcijom vrata

    655.560,00

  • Totalna tiroidektomija sa obostranom disekcijom vrata

    852.240,00

  • Operacija paratiroidnih žlezda

    327.780,00 - 400.200,00