Oboljenja štitaste žlezde

Hipertireoza je poremećaj rada štitaste žlezde u kome postoji povišeno lučenje tiroidnih hormona. Najčešći uzrok predstavlja Graves – Bazedovljeva bolest (morbus Basedow). Takođe, može biti posledica autonomnog funkcionisanja tkiva stitaste žlezde (toksični adenom, toksična multinodozna struma), kao posledica pojačanog oslobađanja hormona usled upale (akutni, subakutni tiroiditis, hronični limfocitni tiroiditis - morbus Hashimoto). Retko je hipertireoza posledica uzimanja hormona, kao i poremećaja na nivou hipofize, koja kontroliše rad štitaste žlezde.

Simptomi i znaci:

• Izražena nervoza

• Pojačano znojenje

• Pojačan apetit uz mršavljenje

• Poremećaj menstrualnog ciklusa

• Drhtanje ruku (tremor)

• Ubrzan rad srca

• Problemi sa snom, nesanica

• Česte stolice

Ukoliko se radi o autoimunskoj Graves – Bazedovljevoj bolesti lečenje se sprovodi uglavnom lekovima koji redukuju lučenje hormona, a ukoliko se to pokaže kao nedovoljno, pristupa se operaciji. Operacija se izvodi i ukoliko je žlezda značajno uvećana i ukoliko postoji sumnja na karcinom.

Hipotireoza je poremećaj rada štitaste žlezde u kome postoji nedovoljno lučenje tiroidnih hormona. Najčešći uzrok predstavlja hronični limfocitni tiroiditis - morbus Hashimoto. Ređe je hipotireoza posledica poremećaja na nivou hipofize, koja kontroliše rad štitaste žlezde.

Simptomi i znaci:

• Pospanost

• Malaksalost

• Depresija

• Hronični umor

• Povećanje telesne težine

• Opadanje kose

• Porast masnoća u krvi

• Usporen rad srca

• Poremećaj menstrualnog ciklusa

Hipotireoza se leči supstitucionom terapijom, dodavanjem hormona u vidu lekova. Kao komplikacija kod Hašimoto tireoiditisa mogu da se pojave čvorovi (nodusi) koji se detaljno ispituju. Ukoliko se radi o malignoj promeni neophodno je izvršiti operaciju.

Struma ili gušavost predstavlja uvećanje štitaste žlezde. Ona može biti u celosti uvećana tj. difuzno, ili na račun postojanja čvorova (nodozno ili multinodozno). Uvećana štitasta žlezda može imati normalnu funkciju tkz. aktoksična struma, ili može lučiti veće količine hormona tkz. toksična struma.

U slučaju da se radi o atoksičnoj strumi, u početku izostaje simptomatologija. Sa daljim rastom štitaste žlezde dolazi do pritiska na grkljan, te pojave tegoba u vezi sa disanjem, promuklošću, ali i sa gutanjem. Ako se radi o toksičnoj strumi, javljaju se simptomi hipertireoze, čak i u početku.

Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje uklanjanjem njenog uvećanog režnja ili štitaste žlezde u celosti.

Čvorovi ili nodusi u predelu štitaste žlezde predstavljaju veoma čest nalaz i danas se otkrivaju zahvaljujući ultrazvučnoj dijagnostici. Zastupljeniji su kod ženskog pola. Najčešće su benigne prirode, afunkcionalni ili funkcionalni, u zavsnosti od toga da li produkuju tiroidne hormone. Obzirom na to, oni ne moraju davati simptome ili mogu uzrokovati hipertireozu. U manjem broju slučajeva su maligni.

Kod sumnje na karcinom obavezno se radi iglena punkcija čvora pod kontrolom ultrazvuka - FNAB.
(FNAB/FNAC - Fine-needle Aspiration Biopsy/Cytology, je postupak kojim se uzima mali deo tkiva kako bi se pregledao pod mikroskopom i postavila konačna dijagnoza bolesti ili promene. Predstavlja značajnu metodu u razlikovanju benignih od malignih promena. Za ovu proceduru koristi se tanka igla i ultrazvučni aparat. Komplikacije pri obavljanju ove procedure su retke. Može doći do pojave blagog otoka, crvenila ili modrice i bola na mestu sa kog je uzet uzorak, ali ove smetnje nestaju nakon nekoliko dana.)

Karcinom štitaste žlezde danas se u velikom procentu slučajeva može potpuno izlečiti. Za razliku od druge vrste malignih tumora, smrtnost pacijenata sa tumorima štitaste žlezde je mala. Oni se sporo razvijaju i ostaju lokalizovni u žlezdi dugi niz godina, što daje dobre šanse za njihovo lečenje. Ipak, u nekim slučajevima prvi znak bolesti mogu biti metastaze u limfnim čvorovima vrata kao i udaljene metastaze u plućima ili kostima. Stoga je veoma važno pravovremeno prepoznati čvorove koji imaju karateristike malignih tumora.

Faktori rizika za nastanak raka štitaste žlezde su:

• Terapija zračenjem regije vrata tokom detinjstva ili izloženost zračenju

• Genetska predispozicija (nasledonost)

• Pol (veći procenat maligniteta je kod muškaraca, mada su "čvorovi" češći kod žena)

• Starost (veći je i procenat malignih "čvorova" kod mlađih nego kod starijih, uz podatak o porastu "čvora" za kratak vremenski period)

Najčešći simptomi sa kojima se javljaju pacijenti sa karcinomom štitne žlezde su:

• Problemi pri gutanju hrane

• Bol u grlu

• Promuklost koja dugo traje

• Izražene limfne žlezde u vratu

• Bolovi u vratu koji gravitiraju prema uhu

• Pojava primetne izrasline na vratu

Lečenje karcinoma štitaste žlezde je operativno u smislu uklanjanja žlezde u celosti. Ukoliko se do same operacije ne zna da li je promena benigna ili maligna, tokom operacije se vrši extempore pregled odstranjenog nodusa i na osnovu toga se donosi odluka. Operacija karcinoma štitne žlezde u nekim slučajevima podrazumeva uklanjanje i pripadajućih limfnih žlezda. Ukoliko je kod pacijenta operacijom uklonjen karcinom i nakon toga prošao terapiju zračenja, procenat recidiva je oko 2%.