Koleno je veoma komplikovan zglob sa dve artikulacije, koji spaja butinu sa potkolenicom. Predstavlja jedan od najsnažnijih i najotpornijih zglobova u ljudskom telu, srednje fleksibilnosti, omogućavajući pokrete savijanja i istezanja, kao i blago spoljašnje i unutrašnje pomeranje (vertikalno i horizontalno pomeranje). Dovoljno je pokretljiv da obezbedi pokrete donjeg dela noge, što omogućava vršenje svakodnevnih aktivnosti poput hodanja, sedenja, trčanja i uspravnog stajanja. Koleno pri uspravnom stavu nosi oko 70% telesne težine, a pri savijenim nogama čak 90%. Takođe trpi izuzetno opterećenje tokom treninga gde na njega deluju izuzetno velike sile.

Sastoji se od tri različite kosti: femura, tibije i patele. Femur i tibija povezani su na krajevima, dok se patela, odnosno čašica kolena, nalazi izpred femura. Površina zgloba kolena prekrivena je tankim slojem hrskavice kako bi se zaštitile kosti i omogućilo njihovo lakše pomeranje. Tanki sloj hrskavice koja se nalazi na unutrašnjosti zgloba kolena sprečava nastanak trenja prilikom pokretanja i čima čuva jačinu i integritet kolena. Između femura i tibije nalazi se još jedna fibrozno-hrskavična struktura koja se naziva meniskus. Meniskus štiti krajeve kostiju od oštećenja tako što sprečava njihovo međusobno dodirivanje za vreme vršenja aktivnosti poput trčanja, brzog hodanja i skakanja. Kosti zgloba kolena okružene su jednom vrstom kapsule koju okružuju sinovijalna i vlaknasta membrana. Ove dve membrane odgovorne su za lubrikaciju, odnosno podmazivanje kostiju zgloba kolena. Kapsula zgloba kolena se nalazi u direktnom kontaktu sa ligamentima koje drže koleno na mestu. Ovi ligamenti pružaju jačinu i potporu kostiju kolena, a omogućavaju i njihovo normalno pozicioniranje u kolenu.

Patelarni ligament drži patelu, odnosno meniskus, na mestu. Ovaj ligament pruža se od donje ivice meniskusa pa sve do tibije. Na samom kraju ovog ligamenta nalaze se kosi poplitelni ligament i zaobljeni poplitelni ligament koji spajaju femur sa tibijom i fibulom. Kolateralni ligamenti koji povezuju femur i tibiju sprečavaju pomeranje kolena u stranu i time ga štite od dislokacije i drugih ozbiljnih povreda. Prednji krstasti ligament štiti koleno od preteranog istezanja i sprečava dodirivanje femura i tibije. Zadnji krstasti ligament štiti femur od pomeranja unapred i dodirivanja tibije.

U zglobu kolena nalaze se i mnogobrojne druge strukture koje ga štite od spoljnih mehaničkih oštećenja i frikcije. Ove strukture u sebi sadrže veliki broj džepova u kojima se nalazi tečni lubrikant, kao i formacije adipoznog tkiva. Ove strukture pomažu u smanjivanju trenja između kostiju i funkcionišu kao ublaživač pritiska koji nastaje spoljnim silama.

Povrede i oboljenja kolena

Obzirom da stabilnost i zaštitu zglobu kolena priužaju jedino pomenute strukture, on je lako izložen povredama. Povrede kolena najčešće nastaju tokom sportskih aktivnosti koje su praćene velikim mehaničkim opterećenjem koje je najčešće udruženo sa neodgovarajućim položajem. Najčešće se dešavaju povrede meniskusa i ukrštenih veza. One su praćene bolom, a često se dolazi i do izliva u zglob kolena. Pored povreda koje nastaju kao rezultat mehaničkog oštećenja, neke od bolesti koje se mogu javiti na zglobu kolena su artritis i patelofemoralni sindrom (hondromalacija patele).

Bol u kolenu

Bol u kolenu može da ima brojne uzroke. On može da potiče iz samog zgloba kolena, ali može da bude porekla iz okolnih tetiva, sluznih kesica ili mišića. Bol može da bude izražen samo prilikom hoda, ili se pak kod nekih bolesti javlja čak i u mirovanju. Kod većine pacijenata bol se javlja prilikom hoda odnosno oslanjanja na nogu. Bol koji se javlja u mirovanju je ozbiljniji simptom i skoro uvek zahteva pregled od strane lekara. Bol može biti praćen otežanim savijanjem kolena, ukočenošću, a nekada se javlja i otok zgloba. Kod degenerativnih bolesti se javlja pucketanje prilikom pokreta kolena, koje kod uznapredovale bolesti može da da bude i jasno čujno. Kod nekih bolesti koleno je toplo, nekada i crveno.

Najčešći uzroci
  • Gonartroza - je veoma česta degenerativna bolest kolena. Bolest počinje podmuklo u radno aktivnom periodu. Obično pacijenti u početku osećaju blagi bol na veće fizičko opterećenje. Bol je obično periodičan i većina pacijenata navodi da je tegobe imala i nekoliko godina pre prvog javljanja lekaru zbog bola u kolenu. Tipičan prvi simptom je bol koji se javlja prilikom silaska niz stepenice. Kako bolest napreduje bol se javlja stalno prilikom uobičajenog hoda, a kod uznapredovale artroze bol se nekada javlja i prilikom ležanja u postelji, naročito u neodgovarajućem položaju. U uznapredovaloj artrozi kolena može da dođe do otoka kolena i pojave tečnosti u zglobu kolena. Ovakva situacija uvek zahteva lekarsku intervenciju kako bi se postavila pravilna dijagnoza i sprovela odgovarajuća terapija, kadkad hirurška.

  • Patelofemoralna nestabilnost - predstavlja predispoziciju čašice kolena da se izmesti iz svog uobičajenog položaja. Pacijenti se žale da im se čašica pomera prilikom odreženih pokreta što je često praćeno bolom. Dijagnoza se postavlja klinički, a dodatne dijagnostičke procedure služe da otkriju anatomske promene koje su odgovorne za dislokaciju. Lečenje se sprovodi imobilizacijom, nakon koje sledi fizikalno lečenje. Retko je neophodna hirurška intervencija.

  • Hondromalacija patele – patelofemoralni sindrom je naziv za upalni proces tkiva u zglobu kolena između patele (čašica) i glave butne kosti. Česta pojava kod atletičara, trkača, pogađa adolescente u periodu intenzivnog rasta i češće se pojavljuje kod devojčica. Kod starijih pacijenata je obično uzrokovan degenerativnim procesima usled starenja. Pacijenti koji pate od Hondromalacije patele obično osećaju bol na pednjoj strani kolena i ispod čašice. Bol se može povećavati u toku aktivnosti, posebno usled dugotrajnog hodanja, penjanja ili silaženja niz stepenice, hodanja po neravnim površinama, čučnjeva, dizanja teških tereta. Povremeno pacijenti mogu osetiti bol i kod prilikom dugotrajnog sedenja kada je koleno savijeno. Kod težih slučajeva, pacijenti ne mogu pravilno da koračaju i koleno ponekad zna da "otkaže". Većina pacijenata se uspešno oporavi uz primenu fizikalne terapije u toku nekoliko nedelja. Povremeno, kod težih slučajeva, oporavak može trajati duže ukoliko su odlagali odlazak kod lekara. Pravovremena primena fizikalne terapije je od ključnog značaja kako bi se oporavak ubrzao.

  • Tendonitis patele - Skakačko koleno - se javlja zbog hroničnog oštećenja tetive koja vrši opružanje kolena. Obično se javlja kod sportista čije discipline zahtevaju skakanje. Bol se javlja prilikom skakanja ili trčanja. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a potvrda dijagnoze se može jednostavno učiniti ultrazvučnim pregledom. Lečenje se sprovodi poštedom od fizičke aktivnosti i primenom analgetika. U komplikovanim slučajevima, kao i kod sportista koji ne mogu da sprovedu odgovarajuće rasterećenje veoma uspešno se može primeniti plazma bogata trombocitima.

  • Prepatelarni burzitis - je zapaljenje sluzne kesice koja se nalazi na prednjoj strani kolena, najčešće kao posledica traume ili zbog taloženja kristala, najčešće kalcijum pirofosfata. Imajući u vidu da se javlja kod pacijenata koji iz nekog razloga kleče, poremećaj je u narodu poznat kako parketarsko koleno. Lečenje se sprovodi odmorom, primenom lokalnih analgetika, dok u težim slučajevima mora se evakuiše sadržaj sluzne kesice i primene.

  • Burzitis pes anserinusa - Pes anserinus je zajednička tetiva, odnosno pripoj nekoliko mišića neposredno ispod kolena. Ispod ovog pripoja nalazi se sluzna kesica koja može da se zapali. Poremećaj je vrlo čest, a povezan je sa prekomernom fizičkom aktivnošću, a vrlo često se na njega žale i pacijenti koji imaju poremećen metabolizam glukoze, odnosno šećeru bolest i insulinsku rezistenciju.Burzitis pes anserinusa je praćen bolom u predelu unutrašnje strane kolena, odnosno predela neposredno ispod kolena, često se javlja otok, crvenilo i povišena lokalna temperatura. Leči se primenom hladnih obloga, lokalnim antireumatskim mastima, a često je neophodna infiltracija lokalnim kortikosteroidnim preparatima.

  • Artiritis kolena - Koleno kao i drugi zglobovi može biti zahvaćeno reumatoidnim artritisom, ili pak nekom drugom vrstom artritisa. U artritisu su tegobe obično vrlo izražene, često je u kolenu prisutna velika količina tečnosti i najčešće se bolest ravije prilično naglo. Naročito kada u kolenu postoji izliv kod mlađih pacijenata uvek se mora misliti i o mogućnosti da se radi o artritisu. Najpouzdaniji način da se postavi dijagnoza artritisa kolena je analiza sinovijalne tečnosti. U zglobu koji je zahvaćen procesom artritisa uvek se nađe velika količina belih krvnih zrnaca, za razliku od degenerativnih bolesti ili povreda, kada je broj leukocita u sinovijalnoj tečnosti uvek mali.

  • Bekerova cista - je šupljina ispunjena sinovijalnom tečnosšću lokalizovana sa zadnje strane kolena. Kod odraslih je obično udružena sa patološkim procesima u samom zglobu kolena, najčešće sa gonartrozom. Cista, naročito ako je velika može da pravi osećaj zatezanja, kao i bol sa zadnje strane kolena. U nekim slučajevima cista može da pukne i da se njen sadržaj izlije u potkolenicu. Ovo stanje može da podseća na trombozu dubokih vena potkolenice i da navede na pogrešan zaključak. Cista se leči evakuacvijom sadržaja i primenom lokalnih kortikosteroida.

Šta treba uraditi kada se javi bol u kolenu?
  • Kratkotrajno mirovanje - Naročito nakon povrede ili drugog iznenadnog bola u kolenu kratkotrajno mirovanje utiče na smanjenje bola. Iako je pacijentkima često lakše da nogu drže u polusavijenom položaju (obično ispod kolena postave urolani peškir), ovakav položaj treba uvek izbegavati jer to može da dovede do fleksione kontrakture, odnosno kod nekih bolesti se može desiti da koleno ostane u polusavijenom položaju što kasnije ima veoma nepovoljan uticaj na hod.

  • Hlađenje kolena - Kod akutnog bola u kolenu, naročito bola nakon povrede hlađenje kolena ima izražen uticaj na bol. Uvek kada postoji blagi otok kolena, hlađenje kolena će imati pozitivan uticaj. Važno je izbegavati dugotrajnu direktnu primenu leda na obolelo koleno jer može izazvati smrzotine. Savet je da se preko tanke pamučne krpe primene zaleđeni kriogelovi (ili pak bilo šta drugo iz zamrzivača) drži 10-15 minuta i ponovi više puta u toku dana.

  • Nošenje stabilizatora za koleno - Stabilizatori za koleno od elastičnim materijala olakšavaju bol prilikom hoda.

  • Lokalna primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova - Na koleno se mogu primeniti gelovi koji sadrže diklofenak, etofenamat i druge lekove. Gelove treba namazati 2-3 puta na dan u tankom sloju.

  • Primena nesteroidnih antiinglamatornih lekova koji se piju - Bez recepta u apoteci se mogu nabaviti preparati ibuprofena. Savet je da se kod akutnog bola u kolenu primenju ibuprofen tri puta na dan po 400mg. Lek treba uzimati najduže 3 dana, a ako tegobe i dalje traju treba se javiti lekaru.

Kada se javiti lekaru?

Uvek kada ne možete da se oslonite na nogu ili ako je koleno nestabilno, uvek kada je koleno otečeno, kada ne možete u potpunosti da opružite ili ispravite koleno, kada je prisutna povišena temepratura, crvenilo ili jak bol u kolenu. Lekaru se treba obratiti i nakon povrede kolena koje su povezane sa jakim bolom.

Povrede ligamenata kolena

Povreda ligamenata kolena ("sportsko koleno") se obično javlja kod sportista. Najčešće dolazi do povrede kolateralnih ligamenata, a potom prednjih ukrštenih i zadnjih ukrštenih ligamenata. Povreda jednog ligamenta može biti udružena sa povredama drugih delova kolena tj. drugih ligamenata, same zglobne kapsule, meniskusa ili hrskavice.

Povrede se najčešće javljaju prilikom:

  • Prekoračenja pozicije stabilnosti kolenog zgloba

  • Nagle promene smera pri trčanju

  • Naglog usporavanja

  • Doskoka

Tegobe koje nastaju su obično diskretne tj. jedva primetna, ali se nekada mogu pojaviti i ozbiljni problemi i simptomi. Pacijenti se pouzdano sećaju kada je nastala povreda, opisujući je kao da je "nešto puklo" u kolenu, te da je koleno "prošetalo", a da se potom pojavio bol.

Pored anamnestičkih podataka i vidljivih znakova, u dijagnostici se koristi radiografija, ultrazvučni pregled, magnentna rezonanca i artroskopija

Povrede ligamenata mogu biti u vidu:

  • Istegnuća ligamenata, kada postoji umereni bol sa unutrašnje strane kolena, koji se pojačava na pritisak. Ovde nema izraženog otoka i podliva, a koleno je stabilno. Istegnuće se tretira konzervativno i fizikalnom terapijom.

  • Delimičnog kidanja ligamenata, kada postoji bol koji se pojačava pri pokretu. Ovde postoji blago do umereno izražen otok. Koleno je stabilno.

  • Kompletnog kidanja ligamenata, kada postoji jak bol, hod je značajno otežan, pristuan je izražen otok i poliv sa unutrašnje strane kolena. Koleno je nestabilno. Ovakva povreda zahteva hirurški tretman u najvećem broju slučajeva.

Povrede prednjih ukrštenih ligamenata

Prednji ukršteni ligamenti imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti kolena. Sačinjeni su od čvrstog fibroznog tkiva i imaju funkciju kontrole preteranih pokreta u zglobu kolena. Jedna od najčešćih povreda zgloba kolena je upravo povreda prednjih ukrštenih ligamenata i ujedno pucanje ligamenata je jedna od najozbiljnijih povreda. Sama povreda nastaje usled rotacije koti natkolenice i potkolenice u suprotnim smerovima dok je puna težina tela oslonjena na nogu.

Većina pacijenata oseti olakšanje u roku od nekoliko dana nakon povrede. Obično se oseti poboljšanje, nestanak bola, smanjenje otoka, međutim tada se obično pojavljuje problem sa stabilnošću kolena. Ova povreda u najvećem broju slučajeva zahteva hiruršku rekonstrukciju i dalju rehabilitaciju.

Posle 4. nedelje od operacije pacijent dobija pun oslonac na povređenu nogu, do 17. nedelje pacijent je spreman da krene sa skokovima, dok celokupan oporavak traje i do 6 meseci.

Povrede meniskusa

Povreda meniskusa predstavlja čestu povredu kolena, koja izaziva značajan problem u funkciji kolena. Ova povreda obično je uzrokovana brzim okretanjem, pri čemu se koleno okreće oko svoje uzdužne osovine (rotacija), i to najčešće kad je stopalo fiksirano za podlogu, a koleno savijeno.

Postoje različite varijacije povrede meniskusa, ali su one svrstane u 3 stepena, pri čemu svaki se odličuje specifičnom simptomatologijom:

  • Prvi stepen je povreda manjeg obima, postoji blagi bol, uz prisustvo otoka. Ovi simptomi obično isčezavaju nakon 2-3 nedelje.

  • Drugi stepen je povreda umerenog oblika. Izaziva bol na bočnim stranama ili u centru kolena. Oticanje se pogoršava tokom 2-3 dana. Prisutna je ograničena pokretljivost prilikom savijanja kolena, ali hod je obično moguć. Postoji oštar bol prilikom rotacije kolena ili pri čučnju. Ovi simptomi nestaju nakon 2-3 nedelje, ali mogu se neprestalno vraćati prilikom česte rotacije ili forsiranja kolena.

  • Treći stepen je povreda težeg stepena. Delovi razorenog meniskusa se mogu smestiti u zajednički prostor, što može učiniti da se koleno blokira ("zaključa") sa nemogućnošću da se ispravi. Koleno je nestabilno i "drhti" pri osloncu, a može i da se dislocira bez upozorenja. Kod ovakve povrede potrebno je hirurško lečenje.

Pročitajte