Oktobar se u mnogim zemljama obeležava kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke. Cilj ovog obeležavanja je skretanje pažnje na zdrave oblike ponašanja pojedinca u cilju prevencije raka dojke, kao i podizanje svesti o značaju ranog otkrivanja i mogućnosti pravovremenog lečenja.

Rak dojke je vodeća maligna bolest kod žena svuda u svetu. Rizik od oboljevanja ima svaka 8 žena. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu svake godine od karcinoma dojke oboli više od 2 miliona žena, a umre više od 500 hiljada. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" unazad par godina se beleži više od 4000 novoobolelih, gde više od 1500 izgubi bitku sa ovom bolesti. Među novoobolelim od raka dojke čak trećinu predstavljaju žene mlađe od 50 godina.

Prema broju obolelih žena Srbija je slična drugim zemljama u okruženju, ali prema broju umrlih žena Srbija je nažalost među vodećim zemljama u Evropi.

Kada se karcinom dojke otkrije u ranoj fazi, oko 90% žena može da se u potpunosti izleči. U Srbiji se u momentu postavljanja dijagnoze kod dve trećine žena bolest nalazi u odmaklom stadijumu, a uspešnost lečenja zavisi od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Ova bolest preti sve većem broju žena, a tome doprinosi mala informisanost i neredovni pregledi. U posebnom riziku su žene:

  • koje su imale prvu menstruaciju pre 12. godine

  • koje su imale menopauzu pre 50. godine

  • koje nisu rodile ili su rodile posle 30. godine

  • u kojih je kod biopsije dojke nađen poremećaj normalnih struktura ćelija

  • koje su operisane zbog raka jedne dojke

  • ako je u porodici neko od bliskih srodnika imao rak dojke

Vodeći faktori rizika na koje se ne može uticati jeste pripadnost ženskom polu, starost i genetska predispozicija. Ali brojni su faktori na koje se može i treba uticati. Neki od njih su:

  • pušenje i izloženost duvanskom dimu

  • prekomerna upotreba alkohola

  • nepravilna ishrana i gojaznost

  • fizička neaktivnost

O samopregledu dojki

Samopregled dojke je potrebno sprovoditi redovno, svaki mesec u isto vreme - 3 do 5 dana nakon završetka menstrualnog ciklusa. Ako ste u menopauzi, pregled dojki nastavite i dalje isti dan svaki mesec. U slučaju da primetite promene, javite se lekaru.

  • Svucite se do pojasa i stanite pred ogledalo. Stavite ruke na bokove i pri dobroj osvetljenosti pogledajte da li na dojkama ili u okolini postoje promene oblika, da li postoje otoci, nabiranje kože nalik na celulit, ili da li postoji uvlačenje jedne od bradavica. Manja razlika u veličini između dojki je prirodna. Potom dignite ruke i okrećite se pred ogledalom s jedne strane na drugu, i u međuvremenu nastavite pregled prema prethodnim kriterijima.

  • Obuhvatite dojke dlanovima, jednu za drugom, pa prvo pregledajte dojku vodoravnim pa onda vertikalnim klizećim pokretima. Obratite pažnju na postojanje bilo kakvih čvrstih promena. Zatim suprotnom rukom, laganim pritiskom, prođite oko bradavice i unutar areole, pazeći pritom na eventualno lučenje bistrog ili krvavog sekreta. Ruku na strani bradavice nad kojom se obavlja pregled treba pritom spustiti pored tela.

  • I u ležećem položaju morate pregledati rukama dojke i okolinu. Pregled započnite na levoj dojci. Koristeći unutrašnje strane kažiprsta i srednjeg prsta (ne vrhove prstiju), laganim klizećim pokretima pritisnite i pređite preko dojke. Napredujte kružnim pokretima po dojci, počevši spolja i odozdo, pritom se sve više približavajte bradavici. Pregled obavite na dva načina - na način da vam je leva ruka opružena pored tela i na način da vam je ruka ispod glave. Desnu dojku pregledajte na isti način.

  • Opipajte jame iznad ključne kosti obostrano. Ruku na strani koja se pregleda smestite pored tela. Opipajte oba pazuha sličnim pokretima ruke, pazeći pritom na čvorove.

Samopregled dojki

Pročitajte