+381 11 208 42 42

office@medicalcentar.com

dr Katarina Mladenović, specijalista anesteziologije sa reanimatologijom

Terapija bola

“Bol je neprijatno senzorno ili emocionalno iskustvo udruženo sa aktuelnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva.” Ova fiziološka funkcija organizma koja služi tome da se udaljimo od bolnog stimulansa, damo vremena oštećenom delu tela da se zaleči i pamtimo situaciju da je ne bi ponovili.

Normalno, bol prolazi sa prolaskom bolne stimulacije i zalečenjem organizma, mada u nekim situacijama perzistira, bez obzira na to što je bolna stimulacija odavno prestala, a organizam izlečen. Takođe, bol se može javiti i bez očiglednog prisustva bolesti ili oštećenja.

Hronični bol treba shvatiti kao zasebnu bolest. Oslobođenje od bola spada u osnovna ljudska prava.

Bol je najčešći razlog posete lekaru. On je glavni simptom mnogih patoloških stanja i znatno može da promeni kvalitet života osobe i funkcionisanje uopšte.

    Bolna stanja kojima se bavimo su:

  • Kancerski bol
  • Bol donjeg dela leđa
  • Bol glave i vrata
  • Glavobolje
  • Miofascijalni i artritički bol, fibromijalgija
  • Kompleksni regionalni bolni sindrom
  • Kraniofacijalni bolni sindromi
  • Postherpetična neuralgija
  • Palijativna terapija

    Prema vremenu nastanka i trajanja, bol delimo na akutni i hronični.

  • Akutni bol traje do 12 nedelja od nastanka
  • Hronični bol je onaj koji traje više od 6 meseci

    Prema mehanizmu nastanka i ispoljavanju simptoma, delimo ga na:

  • Nociceptivni - kancerski bol, bol porekla unutrašnjih organa, npr.akutni pankratitis, kalkuloza žučnih puteva itd.
  • Inflamatorni - nastaje nakupljanjem faktora upale i oticanjem u nekom delu tela, npr. apsces
  • Neuropatski bol - nastaje direktnim oštećenjem na nivou perifernog ili centralnog nervnog sistema, ili pak nekim stanjem koje posredno dovodi do izmenjenog sprovođenja nervnih impulsa, tako da normalni stimulansi mogu da izazivaju osećaj bola, dok se bolni mogu doživljavati mnogo intenzivnije nego normalno. Primeri su: polineuropatija, radikulopatija, lumboišijalgija, neuralgija trigeminusa itd.

Bol može biti dobro lokalizovan, na primer bol kuka ili kolena, ili mogu postojati simptomi u gotovo svim delovima tela, kao kod npr. fibromijalgije.

U posebnu se grupu svrstava tzv. psihogeni bol. Neki nerešeni problem ili unutrašnji konflikt osobe se može ispoljiti kroz osećaj bola, pri čemu osoba ne shvata suštinu problema na svesnom nivou. I u tim situacijama, putem pažljivog razgovora sa pacijentom i naravno, isključivanjem drugih organskih bolesti, dolazi se do problema sa jakom psihičkom komponentom.

Akutni bol se najčešće leči anesteticima i analgeticima. Hronični bol je, međutim, mnogo teži za lečenje i često zahteva multidisciplinarni pristup bolesti. To znači da je često potrebno uključivanje lekara raznih specijalnosti u lečenje, npr. anesteziologa, neurologa, neurohirurga, reumatologa, fizijatra itd. Lečenje se obično započinje medikamentozno i minimalno agresivno. Pri tome se rukovodimo principom multimodalnosti. To znači da se istovremeno koriste analgetici različitog mehanizma dejstva, što znači da im se sabiraju analgetska dejstva, ali ne i eventualni neželjeni efekti.

Ukoliko medikamentozna terapija ne pomaže dovoljno, pristupamo nekim invazivnijim metodama, kao što su centralni i periferni nervni blokovi, blokade tzv. triger tačaka itd.

Terapija bola