dr Srđan Živanović, specijalista ortopedije i traumatologije

Povrede i oboljenja lakta

Lakat je kompleksan zglob koji formiraju 3 kosti - jedna u nadlaktici i dve u podlaktici. Tanak sloj hrskavice prekriva krajeve kosti koje formiraju zglob lakta. Sinovijalna membrana zgloba proizvodi tečnost koja ispunjava šupljine između kosti i podmazuje zglob smanjujući trenje i oštećenje kostiju. Obzirom na svoju strukturu, omogućava pokretanje u 2 ravni: savijanje / opružanje kao i rotaciju podlaktice. Obim savijanja / opružanja lakta je 0 - 145 stepeni, iako je amplituda pokretanja lakta u svakodnevnim uobičajenim aktivnostima od 30 do 130 stepeni. Nekoliko velikih mišića, kao što su biceps, triceps, fleksori i ekstenzori podlaktice, kao i više većih tetiva susreću se upravo u laktu.

Mreža ligamenata, sastavljenih od čvrstog, ali fleksibilnog tkiva, ima ulogu stabilizatora zgloba lakta. Ovi ligamenti okružuju zglobnu kapsulu i stabilizuju lakat čineći ga otpornim na mehanički stres. Glavni ligamenti koji povezuju kosti lakta su: spoljni (ulnarni kolateralni ligament), unutrašnji (radijalni kolateralni ligament) i anularni ligament. Ovi ligamenti daju stabilnost laktu pri pokretima.

Lakat je izložen povredama i oštećenjima, kako zbog svoje građe, tako i zbog činjenice da je jedan od većih zglobova na jednom od najaktivnijih delova tela. Najčešće su povredama / stresu izložene tetive usled čega može nastati tzv. teniski ili golferski lakat. Do okoštavanja lakta (propadanje hrskavice) može doći usled procesa starenja ili nakon povrede. Povrede za posledicu mogu imati ukočenost ili nestabilnost lakta.

Ukočenost lakta

    Ukočenost lakta (kontraktura) je najčešća komplikacija u zglobu lakta. U najvećem broju slučajeva nastaje kao posledica povrede, čak je uobičajeno očekivati određeni stepen ukočenosti nakon bilo koje povrede lakta. Kod pacijenata koji su duže vremena podvrgnuti imobilizaciji lakta, takođe postoje veće šanse da dođe do ukočenosti, kao i kod onih kod kojih je usled infekcije došlo do oštećenja zgloba. Stanje se vremenom može poboljšati naročito uz intenzivnu fizikalnu terapiju, dok u nekim slučajevima je potrebna hirurška intervencija. Uzroci ovog stanja podeljeni su u dve grupe, zavisno od toga da li leže u:
    • samom zglobu (unutrašnji / intrinsic):
    • okoštavanje nakon preloma
    • primarna artroza
    • infekcije u zglobu
    • reumatoidni artritis
    • loše srasli prelomi
    • okolnom tkivu – mišićima i tetivama (spoljašnji / extrinsic):
    • okoštavanje okoline zgloba lakta (heterotopični osifikat lakta)
    • opekotine
    • urođene – artrogripoza

Simptomi ovog stanja jesu ograničena pokretljivost prilikom opružanja i savijanja lakta, kao i prilikom rotacije podlaktice. Bol kao simptom može ali i ne mora biti prisutan, tj. udružen sa pokretima. Da li se javlja bol, zavisi i od uzroka ukočenosti.

Cilj lečenja je uspostavljanje funkcionalnosti zgloba lakta – pokretljivosti od minimum 100 stepeni i eliminacija bola ukoliko postoji. Njega treba uvek započeti neoperativnim metodama koje mogu biti veoma efikasne. Ukoliko takve metode nakon dužeg vremena ipak ne daju željene rezultate, potrebno je preduzeti operativno lečenje koje se danas u najvećem broju slučajeva izvodi artroskopski. Nekada je neophodno uraditi tzv. otvorenu operaciju, pogotovo u slučajevima kada su operativni zahvati i ranije izvođeni. Ipak, izbor tipa operacije zavisi i od drugih faktora - procene lekara, stepena ukočenosti itd. Postoperativna rehabilitacija u vidu kako pasivnih, tako i aktivnih vežbi, veoma je važan deo lečenja. Iako i ova operacija kao i svaka druga nosi određene rizike, dobri rezultati se postižu u velikom procentu. Ukoliko je uzrok ukočenosti okoštavanje zgloba lakta, potrebno je prvenstveno rešavati osnovni problem (npr. veštačkim laktom).

Slobodna tela u laktu

Lakat je izložen velikom stresu prilikom obavljanja aktivnosti koje uključuju podizanje ruke iznad nivoa ramena, naročito ukoliko su česte ili je rame jako opterećeno (sportisti, težak fizički rad). Ovakve aktivnosti mogu dovesti do pojave slobodnih tela u laktu ili do pojave izraslina u zglobu. Radnici koji obavljaju teške poslove i i dizači tegova su posebno izloženi ovoj opasnosti.

    Postoje dva tipa slobodnih tela:
  • Komadi kosti / hrskavice, najčešće površinskog dela kosti, nastalih kao posledica preloma - povreda. Oni se najčešće moraju ukloniti kako bi se uspostavila normalna funkcija lakta.
  • Slobodna tela koja nisu posledica povrede, a nalaze se u laktu u različitom broju, od jednog do dvadeset, pa i više. Najčešće su prisutna kod reumatskih oboljenja.

Uzroci ovog stanja leže najčešće u povredama ili hroničnim oboljenjima (sportisti). Slobodna tela mogu se javiti kao posledica krvarenja u laktu, zatim odumiranja koštanog tkiva udruženog sa reumatoidnim artritisom ili tuberkulozom lakta.

Od simptoma kod slobodna tela mogu postojati bol, neugodnost, pucketanje u laktu. Najčešće se tegobe javljaju pri pokretu a naročito pri opterećenju. Može se desiti da se lakat ukoči (blokira), a zatim "klikne" i vrati se u svoj prvobitni položaj. Svi ovi procesi mogu biti veoma bolni. Ponekad je prisutan osećaj da se nešto kreće, pomera unutar samog zgloba. Ukoliko ove osećaje prati i ukočenost, jutarnji bolovi i nelagodnost, moguće je da se već radi o oštećenju hrskavice (artrozi). Sve ovo može biti praćeno otokom lakta.

Razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom se posumnja na prisustvo slobodnih tela, a definitivna dijagnoza se potvrđuje rendgenskim snimkom ili magnetnom rezonancom. Lečenje obuhvata uklanjanje istih artroskopskom metodom, ili se, ukoliko su izazvana prelomom, hirurški pričvršćuju i vraćaju na svoje mesto (pročitajte više.

Nestabilnost lakta

Nestabilnost lakta je labavost u zglobu lakta koja može izazvati ispadanje lakta, najčešće prilikom određenih pokreta. Do nestabilnosti i ispadanja najčešće dolazi prilikom povrede. Ovakva povreda može oštetiti ligamente koji stabilizuju lakatni zglob. Ukoliko pacijent ima osećaj da je lakat labav i da svakog trenutka može doći do ispadanja, ima bol, kao i pucketanje i krckanje u laktu, u pitanju je povratna odnosno hronična nestabilnost.

    Postoje tri tipa povratne nestabilnosti lakta:
  • Posterolateralna rotatorna nestabilnost je najčešći tip nestabilnosti lakta. To je stanje u kojem lakat ispada i vraća se u zglob usled povrede spoljnog kompleksa ligamenata. Kod ovog stanja dolazi do spoljne rotacije podlaktice. Operativno lečenje ovog stanja daje veoma uspešne rezultate.
  • Valgus nestabilnost – u ovom slučaju nestabilnost lakta potiče od povrede unutrašnjeg ligamenta.
  • Varus posteromedijalna rotatorna nestabilnost – lakat ispada i vraća se na svoje mesto usled povrede spoljnog kompleksa ligamenata i preloma koronoidnog dela lakatne kosti. U pitanju je unutrašnja rotacija lakatne kosti u odnosu na nadlaktičnu.
  • U svim ovim slučajevima, povreda ligamenata ponekad udružena i sa drugim povredama, je ono što dovodi do nestabilnosti lakatnog zgloba. Struktura spoljnih kolateralnih ligamenata je odgovorna i ključna za stabilnost zgloba lakta.

Lečenje nestabilnosti, nakon ispitivanja i postavljanja dijagnoze, može biti neoperativno (fizikalna terapija, restrikcija aktivnosti, imobilizacija) i operativno. Cilj lečenja je svakako uspostavljanje normalne funkcije lakta i eliminacija bola. Neoperativno lečenje podrazumeva jačanje mišića stabilizatora lakta. Operacijom se rekonstruiše oštećeni ligament. Program vežbi nakon operacije ima za cilj što brži oporavak, pri čemu je za srastanje ligamenta potrebno oko 6 nedelja. Šest meseci nakon operacije pacijent može početi sa teškim opterećenjem lakta, dok je sportistima kao što su teniseri ili bejzbol igrači potrebno do godinu dana do potpunog oporavka.

Teniski i golferski lakat

Sindromi teniskog i golferskog lakta vezani su za iritaciju / oštećenje tetiva koje učestvuju u građi lakta. Tetivu čini tkivo koja pripaja mišić za kost. Postoji nekoliko specifičnih problema kada su u pitanju tetive. Zajednički naziv za ove probleme je tendinitis (tendinopathies).

Golferski lakat (medial epicondylitits) je stanje koje izaziva bol na mestu gde se tetive podlaktice spajaju sa koštanim delom na untrašnjoj strani lakta. Bol se takođe može proširiti na podlakticu i ručni zglob.

Teniski lakat (lateral epicondylitis) je slično stanje, jedino što se u ovom slučaju bol javlja na spoljašnjoj strani lakta, na mestu pripoja tetiva opružača šake i kosti.

Iako su nazivi ovih stanja vezani za sport, njima nisu izloženi samo sportisti, već i ljudi koji se bave drugim zanimanjima. Golferski lakat nije karakterističan samo za igrače golfa, i teniseri mogu dobiti golferski lakat, kao i svi koji obavljaju aktivnosti koje uključuju uzastopno ponavljanje istih pokreta ručnog zgloba koji opterećuju određene grupe mišića.

Najčešći uzrok leži u hroničnom opterećenju lakta ponavljanim pokretima (npr. u određenim vrstama sporta, kod fizičkih radnika). Mogu se javiti i u hroničnim oblicima artritisa, kao i zbog samog procesa starenja tetiva.

    Teniski i golferski lakat su stanja koja najčeše pogađaju dominantnu ruku. Simptomi su sledeći:
  • Bol u laktu koji se širi niz podlakticu ili naviše, na nadlakticu; najčešće se postepeno razvija.
  • Osećaj slabosti u podlaktici.
  • Problemi prilikom obavljanja određenih aktivnosti (bacanje / hvatanje lopte, šrafljenje...).

O lečenju može pročitati u članku o blokadi u predelu lakta.

Prelomi lakta

    Lakat je izložen opasnosti od preloma, bilo prilikom direktnog udarca, bilo prilikom pada sa savijenim laktom. Vrh lakta (olecranon), tj. kost koju možemo jasno napipati kada savijemo lakat nalazi se direktno ispod kože i nije zaštićena mekim tkivom i mišićima, tako da je direktno izložena povredi prilikom pada ili udarca. Međutim, i ostale kosti koje čine lakat mogu biti izložene prelomu prilikom pada ili drugog tipa povrede.
  • direktni udarac – do njega dolazi prilikom pada ili udarca loptom, teškim predmetom.
  • indirektni udarac – prilikom pada sa opruženom rukom, direktno na dlan.

Prelom donjeg dela nadlaktice dešava se najčešće kod dece i starijih osoba. Prilikom ovog preloma može doći i do oštećenja nerva i arterije, te je zato potrebno pažljivo pristupanje problemu. Ukoliko nije stabilan, ovaj tip preloma se leči operativno. Prelomi lakta dešavaju se najčešće u detinjstvu i čine 10 procenata svih preloma u mlađem uzrastu. Zbog svojih aktivnosti, deca su veoma izložena prelomima ovog zgloba. Pored mlađe populacije, i sportisti su u rizičnoj grupi za prelom lakta, najviše gimnastičari, fudbaleri, biciklisti. Korišćenje zaštite za laktove može u velikoj meri sprečiti prelome. Ukoliko prelom zahvata sam zglob lakta, postoji rizik za razvoj okoštavanja zgloba lakta (artroza).

    Simptomi preloma se najčešće javljaju udruženo, a u pitanju su:
  • iznenadan jak bol
  • otok na laktu (koji se spušta ka prstima)
  • modrice na laktu
  • osetljivost na dodir
  • jak bol prilikom pokreta
  • nemogućnost pokreta
    Nakon detaljnog pregleda i rendgenskog snimanja, kako bi se dijagnoza preloma potvrdila, pristupa se lečenju preloma. U zavisnosti od ozbiljnosti i tipa preloma, može se primeniti imobilizacija, najčešće gipsanom longetom, dok je nekada potrebna operacija kako bi se delovi kosti vratili na svoje mesto. Kod neoperativnog lečenja koje se koristi u slučaju tzv. stabilnih preloma, može se računati na dužu imobilizaciju, kao i na to da može doći do ukočenosti lakta. Svaka metoda lečenja ima svoje dobre strane i rizike, a na osnovu više faktora, bira se najefikasniji način lečenja.
  • Operativno lečenje podrazumeva repoziciju preloma i fiksaciju materijalom koji je najprikladniji za određenu vrstu preloma. Više metoda dolazi u obzir (ploča sa šrafovima, metalne žice), i naročito kod lečenja preloma lakta dolazi do izražaja iskustvo hirurga u izboru različitih tehnika
  • Proces rehabilitacije, nakon imobilizacije, odnosno operacije, je veoma važan deo lečenja jer je lakat jedan od zglobova koji su najosetljiviji na imobilizaciju. Rehabilitacija treba biti intenzivna kako bi se izbegla ukočenost lakta, jedan od najčešćih rizika u procesu lečenja

Za više informacija kontaktirajte nas putem:

  • +381 11 208 42 42
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.