Dojka

dr Branko Lukić

Rak dojke je najčešća maligna bolest žena u razvijenom svetu, iako retko, mogu oboleti i muškarci. Sa oko 4000 novih slučajeva na godišnjem nivou i postojećim trendom porasta obolevanja, rak dojke predstavlja najčešću malignu bolest žena i u Srbiji. Najveća učestalost je kod žena starijih od 65 godina, ali značajan broj obolelih žena u trenutku postavljanja dijagnoze je mlađe od 35 godina.

Sa stalnim unapređenjem metoda dijagnostike i širenjem svesti o značaju preventivnih pregleda i samopregleda dojke povećava se broj dijagnoza postavljenih u ranom stadijumu, kada su mogućnosti za efikasno lečenje najveće.

Simptomi i znaci raka dojke

    U toku ranog razvoja, karcinom dojke skoro po pravilu ne daje simptome i znake prisutne bolesti. Kako tumor raste, mogu se javiti neki od sledećih simptoma i znakova:

  • Kvržica ili čvorić u tkivu dojke koji se ne menja u odnosu na period menstrualnog ciklusa. Ovo je najčešći prvi znak karcinoma dojke. Karakteristično za karcinom je da ovi čvorići ne bole, mada mogu biti osetljivi na dodir. Čvorići se mnogo ranije uočavaju na mamogramu ili ultrazvučnom pregledu u odnosu na manuelni pregled lekara (ili samopregled) dojke
  • Bilo kakva promena u izgledu, veličini, teksturi kože ili temperaturi dojke. Naborana koža koja podseća na koru pomorandže može biti znak prisutnog raka
  • Pojava bistrog ili krvavog sekreta iz bradavice ne mora biti siguran znak prisustva karcinoma, ali svakako mora biti adekvatno ispitan, kako bi se utvrdio uzrok njegovog prisustva
  • Ravna ili uvučena bradavica, svrab ili pojava ulceracije u predelu bradavice
  • Bol i osetljivost tkiva dojke je ređi simptom, osim kada se radi o inflamatornom karcinomu dojke. Osip i perutanje mogu postojati kod Pedžetovog raka dojke
  • Nekada se karcinom dojke može proširiti na pazušne limfne čvorove ili predeo ključne kosti i pre nego što naraste toliko da se može opipati, tako da bi trebalo ispitati svaki otok ili izraslinu u predelu pazuha ili ključne kosti
  • U slučaju postojanja metastaza javljaju se simptomi vezani za mjesto ili organ zahvaćen tumorom

Dijagnostikovanje

Kako smo već pomenuli, rak dojke ne mora davati nikakve karakteristične simptome u toku ranog razvoja. Zbog toga, skrining pregledi imaju veoma veliki značaj u ranom otkrivanju.

Veliki broj karcinoma dojke se otkrije pri rutinskom sistematskom pregledu, pa je opšta preporuka svim ženama već od početka generativnog perioda da redovno obavljaju sistematske preglede koji uključuju i ultrazvučni ili radiografski pregled dojke (mamografija). Ukoliko u bližoj porodici postoji podatak o prisutnosti karcinoma dojke, preporučuju se češći rutinski pregledi. Klinički pregled uključuje (bimanuelni) palpatorni pregled dojke od strane lekara, u toku kog se detaljno ispituje svaka prisutna promena, njen oblik, veličina, granice, osetljivost na dodir, pokretljivost. Palpatorni pregled dojke obavezno je praćen palpatornim pregledom obe pazušne i natključne jame.

  • SAMOPREGLED
    • Samopregled dojke je potrebno sprovoditi redovno, svaki mesec u isto vreme - 3 do 5 dana nakon završetka menstrualnog ciklusa. Ako ste u menopauzi, pregled dojki nastavite i dalje isti dan svaki mesec. U slučaju da primetite promene, javite se lekaru.
      • Svucite se do pojasa i stanite pred ogledalo. Stavite ruke na bokove i pri dobroj osvetljenosti pogledajte da li na dojkama ili u okolini postoje promene oblika, da li postoje otoci, nabiranje kože nalik na celulit, ili da li postoji uvlačenje jedne od bradavica. Manja razlika u veličini između dojki je prirodna. Potom dignite ruke i okrećite se pred ogledalom s jedne strane na drugu, i u međuvremenu nastavite pregled prema prethodnim kriterijima.
      • Obuhvatite dojke dlanovima, jednu za drugom, pa prvo pregledajte dojku vodoravnim pa onda vertikalnim klizećim pokretima. Obratite pažnju na postojanje bilo kakvih čvrstih promena. Zatim suprotnom rukom, laganim pritiskom, prođite oko bradavice i unutar areole, pazeći pritom na eventualno lučenje bistrog ili krvavog sekreta. Ruku na strani bradavice nad kojom se obavlja pregled treba pritom spustiti pored tela.
      • I u ležećem položaju morate pregledati rukama dojke i okolinu. Pregled započnite na levoj dojci. Koristeći unutrašnje strane kažiprsta i srednjeg prsta (ne vrhove prstiju), laganim klizećim pokretima pritisnite i pređite preko dojke. Napredujte kružnim pokretima po dojci, počevši spolja i odozdo, pritom se sve više približavajte bradavici. Pregled obavite na dva načina - na način da vam je leva ruka opružena pored tela i na način da vam je ruka ispod glave. Desnu dojku pregledajte na isti način.
      • Opipajte jame iznad ključne kosti obostrano. Ruku na strani koja se pregleda smestite pored tela. Opipajte oba pazuha sličnim pokretima ruke, pazeći pritom na čvorove.

Hirurško lečenja raka dojke

Hirurško lečenje raka dojke sastoji se iz uklanjanja tumora dojke i regionalih limfnih čvorova. Opsežnost hirurškog zahvata zavisi od veličine i proširenosti tumora, kao i odnosa između veličine tumora i veličine dojke. Zahvat se izvodi u opštoj (totalnoj) anesteziji.

  • Poštedna operacija dojke
    • Uklanja se tumor i mali deo zdravog tkiva oko istog, ali ne i cela dojka. Primenjuje se samo ukoliko u dojci postoji jedan tumor, tj. ako bolest nije multifokalna (više tumora u jednom kvadrantu dojke) ili multicentrična (više tumora u različitim kvadrantima dojke), kao i ako je tumor manjeg promera do 3-4cm. Ako se nakon uklanjanja tumora histopatološkim pregledom ustanovi da na ivicama odstranjenog tkiva ima tumorskih ćelija, preduzima se dodatni hirurški zahvat tkz. reekscizijska operacija, radi ostvarivanje dobre lokalne kontrole bolesti.
  • Amputacija dojke (mastectomia)
    • Uklanja se cela dojka. Postoji više vrsta mastektomije:
      • Jednostavna ili potpuna mastektomija – uklanja se cela dojka
      • Modifikovana radikalna mastektomija – uklanja se dojka i limfni čvorovi pazuha
      • Mastektomija sa poštedom kože - uklanja se tkivo dojke i bradavica, ali ostaje koža dojke poput kese u koji se postavlja implantat (silikon) ili tkivo sa leđa
      • Radikalna mastektomija – uklanja se dojka, pazušni limfni čvorovi i grudni mišić ispod dojke. Ova vrsta mastektomije se danas retko primenjuje, osim u retkim slučajevima kada se tumor proširio na grudni mišić
  • Uklanjanje limfnih čvorova aksile
    • Limfni čvorovi su organi kroz koje protiče limfa. Imaju obrambenu ulogu jer poput filtera zadržavaju čestice, bakterije i ćelije tumora. Tako iz dojke većina limfe otiče u pazuh gde se ćelije raka zadržavaju u limfnim čvorovima kao prvoj barijeri. Odstranjivanjem ovih čvorora i njihovom analizom dobiju se važne informacije za dalje lečenje, a ujedno se smanjuje rizik od razvoja bolesti u tom području. Budući da je medicinski naziv za pazuh aksila ova se operacija naziva disekcija aksile. Postoji dve vrste zahvata koji se sprovode:
      • Standardno uklanjanje limfnih čvorova (disekcija aksile) – limfni čvorovi nalaze se u tri sprata pazuha. Kada se rak dojke širi obično prvo zahvata prvi sprat, a potom drugi i treći. Operacijom se iz pazušnog područja obično uklanjaju limfni čvorovi prva dva sprata.
      • Uklanjanje limfnih čvorova čuvara (sentinel limfnih čvorova) – ukoliko pre operacije ne postoji sumnja da je rak zahvatio limfne čvorove pazuha, uklanja se samo sentinel čvor. Sentinel čvor je prvi pazušni čvor koji je odgovoran za dreniranje područja dojke zahvaćenog tumorom. Najčešće se radi o jednom, ali može ih biti i više. Ako su u limfnom čvoru čuvaru prisutne tumorske ćelije, pristupićese disekciji aksile.
  • Rekonstruktivni zahvati
    • Mnoge žene koje su podvrgnute mastektomiji se odlučuju za rekonstrukciju dojke. Sa samom odlukom o rekonstrukciji dojke se ne mora žuriti. Ona se može obaviti odmah nakon mastektomije ili kasnije. Rekonstruktivnu operaciju dojke je moguće učiniti na dva načina:
      • Tkivom koje se uzima s trbuha ili leđa.
      • Postavljanjem implantata. Sprovodi se u nekoliko koraka. Kožu na području dojke je potrebno najpre rastegnuti tako da odgovara obliku i veličini implantata. To se obavlja pomoću predmeta nalik malom balonu koji se naziva ekspander. Kada je koža spremna, a lečenje završeno, ekspander se uklanja i na njegovo mesto se ugrađuje implant. Nakon rekonstrukcije dojke može se rekonstruirati i bradavica. Bradavicu je moguće izraditi pomoću tetovaže ili komada kože ili pak kombinacijom oba načina.

Šta se dešava pre operacije?

Razgovaraćete sa hirurgom i anesteziologom o svim pojedinostima, planu hirurške intervencije, mogućim komplikacijama i ishodu operacije. Na dan pre operacije možete piti i jesti tečnu hranu sve do 6h pre same intervencije.

Šta se dešava nakon operacije?

U bolnici se ostaje nekoliko dana. Povratak na uobičajenu dnevnu rutinu može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.