Operacija vena u opstoj bolnici Medical Centar u BeograduProširene vene na nogama bolest su savremenog života.
Proširene vene kvare estetski izgled, ali mogu biti i uzrok bolova, noćnih grčeva, osećaja težine u nogama, pa i ozbiljnih komplikacija kao što su stvaranje otvorenih rana na nogama, tromboze, opasne embolije pluća... Intervencija se preduzima u trenutku kada preventivne mere - lekovi i drugi vidovi terapije - ne daju rezultate, a postoje i nagoveštaji da mogu uslediti komplikacije.
Do sada nije pronađen odgovarajući metod kojim bi proširena vena mogla da se suzi, niti metod kojim bi sepopravili oštećeni venski zalisci. Ako dijagnostičke procedure pokažu da vena potencijalno ugrožava zdravlje ili da onemogućava zdravim venama da normalno obavljaju svoju funkciju, jedino rešenje je uklanjanje bolesne vene. Za taj vid lečenja postoji više različitih metoda.

Bolesti Vena
Dok se arterijska cirkulacija odvija pod direktnim uticajem srčanih kontrakcija i uz pomoć elastičnosti zidova arterija, venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu. Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, varikoziteti, u kom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena.
Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija. Tromboza u površnom venskom sistemu, tzv. tromboflebitis, nastaje kod nelečene bolesti proširenih vena i najčešće nije opasno oboljenje. Karakteriše se zonom, ili bolnim zonama crvenila, duž projekcije velike ili male potkožne vene noge, ili na mestima gde od ranije postoje varikoziteti.
Najčešće se lako leči, ne daje fatalne komplikacije, ali svaki novi atak sve više oštećuje već promenjenu venu, tako da se definitivno zbrinjava hirurškim zahvatom kojim se obolela vena u potpunosti uklanja. Vrlo je važno da kod postojanja tromboflebitisa pacijent ne miruje stalno, da bi aktiviranjem venske pumpe, tj. mišića potkolenice pospešio protok krvi, i time ograničio trombozu. U suprotnom, može doći do vrlo ozbiljne komplikacije, tzv. ascedentnog tromboflebitisa, kada tromboza napreduje duž vene, do mesta gde se površna vena uliva u duboki venski sistem, kada preti opasnost od nastanka duboke venske tromboze. U takvim slučajevima treba hitno pristupiti hirurškom lečenju!

U slučajevima kada se radi o trombozi u dubokom venskom sistemu (DVT, phlebothrombosis), situacija je bitno drugačija. DVT predstavlja vrlo opasnu komplikaciju bolesti vena, jer krajnja posledica može biti odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom iz donjih udova ka srcu. Kada srce „ispumpa“ tromb u plućnu arteriju, dolazi do plućne embolije. Kada tromb nije veliki, zapuše se manje grane plućne arterije, sa posledičnim isključenjem delova pluća iz funkcije. Na žalost, nije retka ni masivna plućna embolija, u kom slučaju dolazi do trenutnog zastoja srčanog rada i iznenadne, naprasne smrti. Smatra se da DVT godišnje samo u SAD izazove oko 600 hiljada slučajeva plućne embolije i oko 150-200 hiljada smrtnih ishoda. Srećom,  važno je da se naglasi da bolesnici često dolaze na pregled u subakutnoj, ili hroničnoj fazi, kada je tromb već organizovan i kada je realna opasnost od plućne embolije minimalna.
Eventualna trudnoća, pobačaji, gojaznost, naglo gubljenje telesne težine, iscrpljujuće dijete, hematološke bolesti, kao i bolesti srca mogu ukazati na uzroke nastanka tromboze u površnom, a još češće u dubokom venskom sistemu. Treba insistirati na stanjima i navikama koje mogu biti od značaja i to: prethodna trauma, pušenje, uzimanje kontraceptiva, maligniteti, druge teže bolesti i sistemske infekcije.

Sve navedeno može dovesti do stanja sklonosti ka pojačanom zgrušavanju krvi, a samim tim i do pojave tromboze. Pacijenti podvrgnuti velikim hirurškim zahvatima su pod posebnim rizikom za nastanak tromboze zbog dugotrajnog mirovanja koje isključuje delovanje “venske pumpe” muskulature potkolenica i dovodi do zastoja u venskom protoku . Podaci o prethodnim atacima DVT ili površnog tromboflebitisa ukazuju na postojanje promena u valvularnom aparatu koje hronično nepovoljno utiču na venski protok i stvaraju uslove za nove atake. Interesantan je mehanizam nastanka tromboze kod poslovnih ljudi koji često putuju avionom, tzv. “long haul flights”! Zbog dugotrajnog sedenja tokom prekookeanskih letova i značajnog gubitka tečnosti iz organizma (dehidratacija), u venama potkolenice se može formirati tromb, koji se pokrene po napuštanju aviona, pa su japanski autori čak opisali i iznenadne smrti!
Bolesnici se najčešće žale na bol, oticanje i toplinu u potkolenici, a opisuju i različite promene na koži. U takvoj situaciji treba insistirati na ekstenzivnosti promena, jer ograničene zone ukazuju na površni tromboflebitis, dok promene na čitavoj potkolenici, ili i potkolenici i natkolenici najčešće znače da se radi o DVT.

Lečenje bolesti proširenih vena podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem. Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.
Jedna od najčešćih procedura u vaskularnoj hirurgiji svakako je ekstirpacija varikoziteta donjih udova. Operacija može imati minimalne i lake komplikacije, dok su ozbiljnije neprihvatljive u ozbiljnim vaskularnim centrima, iako se ne mogu potpuno isključiti kao mogućnost. Indikacije za hirurško lečenje varikoziteta su relativno široke: osim simptomatologije koja se najčešće opisuje kao osećaj „težine“ u nogama, praćen otocima i noćnim bolovima, tromboflebitis, kožne promene, a posebno preteći ulkus kruris – rane na unutrašnjoj strani potkolenice, neposredno iznad skočnog zgloba predstavljaju indikaciju za hirurško lečenje. Takođe, u slučaju profesija koje su nespojive sa postojanjem varikoziteta (gluma, manekenstvo), operacija može biti indikovana i kada postoje manji, ali vidljivi varikoziteti, iz estetskih razloga. Definitivna odluka se donosi posle ispitivanja ultrazvukom, pouzdanom i bezbolnom metodom, kojom se verifikuju sve promene, kako u površnom, tako i u dubokom venskom sistemu! Operacija se izvodi u epiduralnoj ili spinalnoj anesteziji, osim kada bolesnik zahteva opštu anesteziju. Operacija zahteva strpljenje i minucioznost kako hirurga, tako i anesteziologa, pošto ishod operacije zavisi od toga da li su uklonjeni svi vidljivi varikoziteti.

Velika je zabluda, sa kojom se često susrećemo u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima koji boluju od bolesti proširenih vena, da:  „Proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju“!! Prva zabluda je posledica neuviđanja činjenice da se na operaciji obolele vene odstranjuju, tako da se ništa ne može „vratiti“! Naravno, ukoliko operisani pacijent ne ukloni faktore rizika i nastavi da živi kao i ranije, u uslovima značajnog genetskog opterećenja mogu se javiti novi varikoziteti. Druga zabluda tretira bolest proširenih vena u trudnoći kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava da je trudnoća stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, koje mogu ugroziti i majku i dete. Prevencija venske tromboze se nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena.
 
Kompresivna Skleroerapija
Kompresivnom terapijom se podstiče prekidanje abnormalne cirkulacije iz dubokih u površne vene uz pomoć sklerosredstava i kompresije. Suština se ogleda u restauraciji multiplog pumpnog mehanizma stopala, potkolenice i natkolenice. U prilog ovoj terapiji ide i činjenica da istovremeno nikada nisu sve perforantne vene insuficijentne. Valvule mogu biti inkompetentne zato što se glavno vensko stablo dilatira. One mogu ponovo uspostviti normalnu funkciju kada se veličina vene smanji posle uspostavljanja normalnog mehanizma pumpe i normalne venske hipotenzije, koja se podstiče kretanjem. Tu se ne mora ići na radikalnost kao kod stripinga VSM ili njenog kompletnog okludiranja pomoću multipnih injekcija.
Posle tretiranja insuficijentnih perforantnih vena potkolenice i VSM se može smanjiti, odnosno prestaje da bude dilatirana.
U poredjenju sa drugim vidovima terapije i postignutim rezultatima, neke prednosti, kao što su način apliciranja, ušteda vremene i cena koštanja, idu u prilog ovoj terapiji. Svakako da je jedan od osnovnih uslova, kao i kod drugih vidova terapije, da se ova metoda lečenje primenjuje pravilno, tj. da su indikacije dobre a tehnika primene besprekorna.
Velika prednost za bolesnika je i što se ovaj tretman u celini sprovodi ambulantno, što znači da se štedi radno vreme, bolesnik se ne odvaja od kuće, a finansijski efekat je takodje značajan. Tehnika aplikacije je takva da po završenom lečenju ne ostaju nikakvi ožiljci što je sa aspekta estetike, naročito za žene značajna prednost, pogotovu za lica čija profesija to ne dozvoljava. U mnogima zemljama, s obzirom na raširenost ove patologije, su velike liste čekanja za lečenje. Prednost ovog metoda je i u tome što se može sprovoditi brzo i bez čekanja. Ukoliko se dogodi, kao i kod drugih metoda lečenja, da se pojave rekurentne vene, ovom metodom se može nastaviti lečenje bez ikakvih dodatnih opasnosti.