Miastenia gravis (lat. Myasthenia gravis) je hronična, progresivna bolest koja se karakteriše slabošću i umorom voljne, poprečno prugaste muskulature, koja se poboljšava sa odmorom. Početak bolesti je spor i nespecifičan i obično mu prethodi neki inicijalni poremećaj kao što je infekcija, trudnoća, stres ili hiruška intervencija. Ovu bolest karakterišu periodi egzacerbacije i spontane remisije. MG je bolest mladih žena (20-30 god.) i starijih muškaraca (50-60 god.) sa predominacijom ženskog pola u mlađem uzrastu (3:1 do 4:1), dok u kasnijem uzrastu nema veze sa polom.

Danas se zna da timus ima centralnu ulogu u nastanku MG. Timektomija je jedna od metoda u lečenju MG, a opisani su različiti hiruški pristupi za ovu operaciju. Transsternalni pristup je klasični hiruški pristup, dok je timektomija preko video-asistiranog torakalnog hiruškog pristupa (VATS) vrlo popularna i široko prihvatljiva zbog minimalne invazije, velike sigurnosti i efikasnosti.

Od maja prošle godine  timektomija VATS metodom se izvodi i u Srbiji (VMA i Medical centar)

Ovaj pristup je udružen sa znatno manjom hiruškom traumom, ima manji broj komplikacija, postoperativni bol je manji i na kraju, oporavak bolesnika je brži i bolničko lečenje je značajno kraće(2-3 dana)

U toku operativnog zahvata, primenjuje se opšta anestezija sa ventilacijom jednog plućnog krila uz upotrebu Karlensovog tubusa. Položaj pacijenta je polubočni sa odručenom rukom sa strane pristupnih incizija. Zbog anatomskih struktura i lakše demarkacije timusne regije u odnosu na gornju šuplju venu češći je pristup sa desne strane. Prave se tri pristupne incizije na koži kroz koje se plasiraju portovi ( 10mm ili 5mm lumen porta). Port za kameru nalazi se obično u 5. međurebarnom prostoru u srednjoj aksilarnoj liniji, a dva radna porta plasiraju se za po dva međurebarna prostora proksimalno i distalno u odnosu na port za kameru (3. i 7. međurebarni prostor u prednjoj aksilarnoj liniji). Procedura započinje otvaranjem medijastinalne pleure  duž prednje ivice freničnog nerva  sa donjeg pola plućnog hilusa. Disekcija ide put proksimalno i dolazi se do suprotne medijastinalne pleure i spoja perikarda i dijafragme pri čemu se kompletno masno tkivo odvaja od perikarda. Spoj brahiocefalične i gornje šuplje vene se identifikuje pažljivom disekcijom pri čemu se traže timične vene (obično dve) koje izlaze iz brahiocefalične vene i koje se ligiraju metalnim klipsevima. Nakon toga se učini ekstirpacija timusne žlezde i masnog tkiva u bloku uz prezervaciju venskog ugla i aortnog luka. Tkivo se izvuče kroz srednji port pod kontrolom kamere. Kontrola hemo- i aerostaze,  reekspanzija pluća, jedan dren u pleuralnu šupljinu ( kroz najdistalniji otvor za port 7. međurebarni prostor). Incizije ostala dva porta se primarno suturiraju.