Sportske povrede - opšta bolnica Medical centar u BeograduIz godine u godinu, iz dana u dan, pred sportiste se  postavljaju sve veći zahtevi te je izloženost povredama sve veća. Granice ljudskih mogućnosti se svakodnevno pomeraju. Dokaz za to je činjenica da seniorske svetske rekorde od pre 30 godina, danas nadmašuju juniori. Zbog toga sportske povrede zauzimaju visoko mesto u redosledu učestalosti povreda u savremenom svetu.  Da bi se ta učestalost smanjila, od velikog je značaja kako preventiva tako i postupak neposredno posle povređivanja. Preventiva proizilazi iz razumevanja suštine i mogućnosti različitih tokova u procesima izlečenja povreda. Ove povrede su, po svojoj prirodi, najčesće lake povrede, ali mogu napraviti velike probleme u odnosu na takmičarsku sposobnost, zbog varljivog uverenja da je moguće brže izlečenje nego što to dozvoljavaju prirodni procesi. Lečenje sportskih povreda je specifično, a ciljevi su tačno definisani: povređeni sportista mora biti potpuno izlečen, a oporavak mora biti celovit, jer se, inače, rizikuje ponovno povređivanje, koje je najčešće teže od predhodnog.

Povređenog sportistu je moguće lečiti „dobro ili bolje” ali skoro nikada brže! Ne postoje čarobne metode koje mogu ubrzati prirodan tok izlečenja, ali ih zato ima mnogo koje taj tok mogu da produže. Poštovanje ovog stava je često uzrok sukoba lekara i okoline (uprave kluba, trenera, javnosti…). Pritisci su veći sto je kvalitet sportiste veći.
Reakcija sportiste na povredu je drugačija nego sto je to slučaj u običnim životnim prilikama. Sportista je, često, spreman da igra i sa povredom koja, u običnom životu, podrazumeva bolovanje. Profesionalizacija sporta je samo još više zaoštrila sve ove navedene probleme, jer povreda utiče na radnu sposobnost i zaradu i sportiste i kluba.
Navedeni problemi i sukobi su doveli do pojave „terapeuta” u sportu različitih struka i obrazovnih profila.
Tačna dijagnoza povrede je osnova sprovođenja terapeutskog tretmana kao i procene dužine takmičarske nesposobnosti.
Iako je u medicini vrlo nezahvalno bilo šta prognozirati neki okvirni rokovi postoje (npr. posle ligamentoplastike prednje ukrštene veze, period oporavka traje 6-8 meseci). Raspon mogućih rokova je individualan i zavisi od mnogo faktora (stepen povrede, agresivnost dijagnostičke metode, vrsta terapeutskog tretmana i obim zahvata, anatomska uslovljenost, individualni prag bola ...). Individualnost se ogleda i u medicinskoj postavci da u medicini „ne postoje bolesti nego bolesnici”. Neophodno je da u proces izlečenja bude uključena kvalitetna i stručno vođena fizikalna terapija uključena u pravo vreme da bi deficit po organizam, nastao samim povređivanjem, bio što manji, te put povratka iz tog deficita što kraći i brži. Zbog toga je u socio-ekonomskom a naročito u zdravstvenom smislu mnogo “jeftinije” uložiti sve mogućnosti da do povrede ne dođe, nego je lečiti nakon nastajanja.