Stopalo i skočni zglob su kompleksan sistem kostiju, ligamenata i mišića, koji zajedno igraju važnu ulogu u formiranju pravilne strukture i obezbedjuju stabilnost, tako da možete hodati, trčati, uvrtati se, okretati i skakati. Povreda stopala, hronična prekomerna upotreba, mehanički deformitet ili oboljenje stopala mogu izazvati slabljenje bilo koje od tih struktura. U tom slučaju, važno je odmah potražiti kvalifikovanog ortopedskog hirurga u oblasti skočnog zgloba i stopala, kako bi se dijagnostikovalo i lečilo navedeno stanje. Cilj lečenja je da se ponovo vratite na noge i uživate u životu što je brže moguće.

Stopala i skočni zglobovi igraju vitalnu ulogu u apsorbovanju težine naših tela i pružaju mogućnost hodanja, trčanja i skokanja. Prosečna osoba dnevno npravi oko 7500 koraka (ili više, ako ste aktivni). Stoga nije iznenađujuće da se kod oko 75% populacije javlja, u nekom obliku, bol u stopalu ili bol u skočnim zglobovima u određenom periodu života.

Možete se pouzdati u naš specijalizovani tim za stopalo i skočni zglob, koji se može pohvaliti velikim uspehom u oblasti ortopedske hirurgije stopala i skočnog zgloba, i koji će sa velikom pažnjom sagledati Vaš problem, bez obzira na to koliko je on mali ili ozbiljan. Tim za hirurgiju stopala i skočnog zgloba sveobuhvatno pristupa prevenciji, lečenju i praćenju poremećaja stopala i skočnog zgloba, uključujući izradu ortoza po meri, gipsanu imobilizaciju, fizikalnu terapiju, kao i hiruršku intervenciju kada je to potrebno.

Povrede i oboljenja skočnog zgloba

Ahilova tetiva i povrede ahilove tetive

Ahilova tetiva predstavlja najjaču tetivu u organizmu. Mišići koji formiraju ovu tetivu preko nje odižu stopalo od podloge, a samim tim i čitavo telo prilikom hoda, te je stoga ona izložena svakodnevnom stresu. Vremenom ovaj ponavljani stres dovodi do promena na tetivi koji su u početku reverzibilne, tj. mogu se adekvatnom terapijom zaustaviti i izlečiti. Ukoliko se stanje na vreme ne prepozna, promene na Ahilovoj tetivi postaju trajne i dovode do hroničnog bola u zadnjem delu stopala, uz često stvaranje kalcifikata.

Povrede Ahilove tetive mogu se lečiti neoperativnim ili operativnim putem. Operativno lečenje je najčešće stvar izbora i podrazumeva hirurško ušivanje Ahilove tetive, imobilizaciju ortozom ili gipsom u trajanju od šest nedelja, intenzivnu fizikalnu terapiju i potom vraćanje svakodnevnim aktivnostima.

  • Neoperativno lečenje. Primena adekvatnih lekova kao i fizikalna terapija često dovode do oporavka. Primena PRP–a u ovoj fazi se savetuje od strane većine ortopeda, jer na ovaj način bol u Ahilovoj tetivi brzo nestaje, a veoma često dolazi i do povlačenja degenerativnih promena. Ukoliko ove mere ne otklone bol, pristupa se hirurškom lečenju.

  • Operativno lečenje. Operacija Ahilove tetive podrazumeva hirurško odstranjenje kalcifikata, čak i na samom pripoju Ahilove tetive za petnu kost, uz njenu istovremenu rekonstrukciju. Često je uzrok ovim tegobama i uvećan zadnji deo pete koji se naziva zimska peta, a stručno Haglundova bolest. Ovo stanje se veoma lako može rešiti operativnim putem u blok anesteziji. Operacija je kratka, pacijent napušta bolnicu već nakon dva sata, a svakodnevnim aktivnostima se vraća za manje od mesec dana.

Degenerativno izmenjena Ahilova tetiva, ukoliko se na vreme ne prepozna, može da pukne kod većeg, iznenadnog napora. Bol se javlja najčešće kada pacijent iznenada potrči i najčešće se opisuje kao ubod nožem ili udarac kamenom, nakon čega pacijent više ne može da odigne stopalo od podloge.

Oboljenja palca i čukalj

Čukalj, odnosno halux valgus, predstavlja deformitet zgloba koji spaja palac na stopalu sa samim stopalom. Nastaje kao posledica nošenja neudobne obuće, visoke potpetice, povreda ili je posledica nasleđa. U početku dolazi do postepenog pomeranja palca upolje sa stvaranjem prominencije odnosno izbočenja na mestu zgloba, stalan pritisak obuće vremenom dovodi do upale sluzne kese ovog zgloba, tkz burze, te se mogu javiti otok, bol i crvenilo. Kako deformitet napreduje palac se pomera sve više upolje vršeći pritisak na susedne prst, dovodeći i do njihovog deformiteta, opterećenja prednjeg dela stopala i bola.

Dijagnostika se zasniva na adekvatnom pregledu Vašeg ortopeda, RTG snimku koji služi da se proceni stepen deformiteta i na osnovu toga napravi adekvatan plan lečenja.

Do sada je naša praksa pokazala da neoperativno lečenje u smislu nošenja ortopedskih uložaka i separatora ( najčešće silikonskih umetaka koji se nose između palca i II prsta stopala), kao i druga ortopedska pomagala ne mogu sprečiti dalji razvoj deformiteta niti ga izlečiti, stoga je osnovni vid lečenja hirurško.

Operacija podrazumeva hiruršku korekciju deformiteta, dobijena pozicija se fiksira zavrtnjima ili drugim osteosintetskim materijalom. Operacija se izvodi u blok ili spinalnoj anesteziji apacijent bolnicu može napustiti istog dana. U postoperativnom toku od četri do šest nedelja dozvolen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska pomagala. Nakona dva meseca pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Savremeni materijali koji se danas koriste pri operaciji ne zahtevaju naknadno operativno odstranjenje jer se radi o materijalima koji praktično ne izazivaju reakciju tkiva a istovremeno poseduju sertifikat da su kompatibilni sa MRI dijagnostikom, tj pacijent može obaviti snimanje magnetnom rezonancom.

Deformiteti malih prstiju stopala

Deformiteti malih prstiju mogu se javiti izolovano ili udruženo drugim deformitetima stopala ili u sklopu reumatoidnog artritisa. Ovai poremećaji nazivaju se čekićasti, maljičasti i kandžasti prsti. Prouzrokuju ih različita patološka stanja koja dovode do trajne savijenosti odnosno fleksije malih zglobova prstiju koji se mogu rešiti hirurškim putem, najčešće ukočenjem odnosno artrodezom ovih zglobova.

Operacija se izvodi na jednom ili više prstiju, u lokalnoj ili blok anesteziji. Pozicija dobijena operacijom se zadržava specijanim osteofiksacijonim materijalom koji se otklanja za šest nedelja, u tom periodu savetuje se hod na peti ili nošenje posebno dizajniranih ortopedskih pomagala. Pacijent istog dana napušta bolnicu. Nakon šest nedelja može se vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Do deformiteta malih prstiju ali i izraženog bola u prednjem delu stopala dovodi i poremećena dužina metatarzalnih kostiju koja je često udružena sa čukljem odnosno halux valgus deformitetom.

Hirurškom korekcijom dužine ovih kostiju vrši se istovremeno i korekcija dužine prstiju ali i smanjuje njihovo opterećenje i rešava problem bola u prednjem delu stopala koja se stručno naziva metatarzalgija.

Operacija se izvodi u blok anesteziji. Mogu se koristit zavrtnji koji se odstranjuhu nakon šest meseci do godinu dana ili zavrtnji od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom. Pacijent istog dana napušta bolnicu, savetuje se hod na zadnjem delu stopala i nošenje posebno dizajniranih ortopedskih pomagala narednih šest nedelja. Nakon tog perioda pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Promene srednjeg dela stopala

Promene srednjeg dela stopala mogu biti posledica traume ili degenerativnih oboljenja. Sveža trauma podrazumeva adekvatnu dijagnostiku praćenu neoperativnim ili operativnim lečenjem. Povrede stopala se često zanemaruju ali kasnije mogu voditi ozbiljnim deformitetima praćenim hroničnim bolom koji onemogućava svakodnevne aktivnosti, zato je pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika i lečenje zlatno pravilo.

Operativno lečenje podrazumeva hirurško zbrinjavanje luksacija zglobova stopala kao i preloma kostiju uz korišćenje najsavremenijih osteosintetskih materijala. Savremena hirurgija stopala takođe omogućava i trajno zbrinjavanje povreda ligamentata korišćenjem savremenih materijala koji u potpunosti mogu preuzeti funkciju oštećenih ligamenata i time sačuvati normalnu anatomiju i sprečiti kasnije degenerativne promene.

Degenerativne promene srednjeg dela stopala nastaju kao posledica prethodnih povreda ili u sklopu poremećaja skočnog zgloba.

Njihovo lečenje može u početku biti neoperativno i podrazumeva korišćenje klasičnih antiupalnih lekova koji se stručno nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao i nošenje ortopedske obuće sa adekvatnim anatomskim ulošcima izrađenim po otisku pacijentovog stopala.

U koliko prethodne terapijske mere ne dovedu do poboljšanja tegoba ili se one pogoršaju pristupa se hirurškom lečenju koje podrazumeva korektivne osteotomije u početnim fazama koje dovode do rasterećenja zglobova ili ukočenje tj artrodeza malih zglobova. Danas se sem ranije korišćenih zavtnja mogu koristiti pločice i zavrtnji anatomski prilagođeni svakom delu stopala koji su izrađeni od savremenih materijala i koji omogućavaju kasniju dijagnostiku magnetnom rezonancom odnosno nije potrebno njihovo odstranjivanje nakon godinu dana čime se izbegava dodatna operacija.

Operacije se vrše u blok anesteziji, pacijent napušta bolnicu istog ili narednog dana. Narednih četri do šest nedelja nosi posebno dizajnirana ortopedska pomagala ili gipsimobilizaciju, hod je dozvoljen bez oslonca na operisanu nogu uz pomoć para potpazušnih štaka.

Nakon osam do deset nedelja pacijent se vraća svakodnevnim aktivnostima.

Bolovi u peti

Bol u peti može biti lociran u zadnjem i donjem delu pete. Posledica je dugotrajnog stajanja i fizičkih aktivnosti koje dovode do degenerativnih promena mekih tkiva.

Bol u donjem delu pete posledica je ponavljanih upala plantarne fascije, mekotkivne strukture koja omogućava normalan hod i stajanje. Bol se javlja sa unutrašnje i donje strane pete, najintezivniji je ujutru nakon ustajanja. Lečenje podrazumeva primenu antiupalnih lekova, fizikalnu terapiju sa vežbama za istezanje plantarne fascije i mišića potkolenice, nošenje ortopedskih uložaka sa perforiranom petom. Današnji, savremeni pristup podrazumeva loklano davanje PBTa, krajnja mera je operativno lečenje koje podrazumeva presecanje jednog dela plantarne fascije. Postoperativni opravak uz fizikalnu terapiju je od osam do dvanaest nedelja.

Bol u zadnjem delu pete je posledica degenerativnih promena same Ahilove tetive. Bol može biti lociran na samom pripoju tetive ili 5 do 7 cm iznad pripoja. U početku se radi o upali mekih tkiva koja kasnije dovodi do stvaranja kalcifikata. Dijagnostika se zasniva na pregledu Vašeg ortopeda kao i ultrazvuku i magnetnoj rezonanci. Terapija sem davanja antiupalnih lekova podrazumeva i fizikalnu terapiju, davanje PBTa, rasterećenje nošenjem povišice pod bolnom petom. Krajnja mera je operativno lečenje.

Haglundova bolest

Ovo stanje predstavlja prominentan, izbočen, zadnji deo petne kosti kod pripoja Ahilove tetive. Stanje je praćeno otokom i bolom koje je često isprovocirano nošenjem nove ili neudobne obuće. Dijagnoza se postavlja pregledom Vašeg ortopeda, RTG dijagnostikom a ostale dijagnostičke metode su od manjeg značaja. Ukoliko primena antiupalnih lekova i nošenje ortopedskih pomagala ne dovede do poboljšanja definitivi izbor je operativno lečenje koje podrazumeva hirurško odstranjenje zadnjeg-gornjeg ugla petne kosti klasičnom hirurgijiom ili artrokopski. Puni oporovak uz fizikalnu terapiju je do dvanaest nedelja.

Pročitajte