Lakat je zglob koji je zbog pokretljivosti i relativne nestabilnosti veoma osetljiv. Povreda lakta, kako u obliku akutne traume, tako i u obliku oštećenja koje je rezultat hroničnih procesa, česta je pojava. S obzirom na svoju strukturu, lakat omogućava pokretanje u 2 ravni: savijanje / opružanje i rotacija podlaktice. Obim pokreta u laktu je od 0 do 140 stepeni. Nekoliko velikih mišića, kao što su biceps, triceps, fleksori i ekstenzori podlaktice, kao i više većih tetiva susreću se upravo u laktu.

Lakat je kompleksan zglob koji formiraju 3 kosti – jedna u nadlaktici i dve u podlaktici. Hrskavica u tankom sloju prekriva krajeve kosti koje formiraju zglob lakta. Sinovijalna membrana zgloba proizvodi tečnost koja ispunjava šupljine između kosti i podmazuje zglob smanjujući trenje i oštećenje kostiju. Mreža ligamenata, sastavljenih od čvrstog, ali fleksibilnog tkiva, ima ulogu stabilizatora zgloba lakta. Ovi ligamenti okružuju zglobnu kapsulu i stabilizuju lakat čineći ga otpornim na mehanički stres. Glavni ligamenti koji povezuju kosti lakta su: spoljni (ulnarni kolateralni ligament), unutrašnji (radijalni kolateralni ligament) i anularni ligament. Ovi ligamenti daju stabilnost laktu pri pokretima. Lakat formira ugao koji sprečava da prilikom hodanja ruke udaraju o telo. Zbog razlike u telesnoj građi između žena i muškaraca, razlikuje se i način na koji muškarci i žene nose stvari, pa se tako i ovaj ugao (tzv. "ugao nošenja") koji lakat formira razlikuje. Vrh lakta često koristimo kao tačku oslonca dok sedimo i obavljamo određene aktivnosti, poput pisanja ili kucanja na tastaturi. Ovakav položaj bi mogao da izazove bol i upravo zato je ovde koža zadebljala i sa jako malo nervnih završetaka.

Zglob je izložen povredama i oštećenjima, kako zbog svoje građe, tako i zbog činjenice da je jedan od većih zglobova na jednom od najaktivnijih delova tela. Stoga su povrede lakta veoma česte kako kod mlađih, tako i kod starijih. Najčešće su povredama, odnosno stresu izložene tetive, usled čega može nastati tzv. teniski lakat ili golferski lakat. Oštećena hrskavica usled povrede ili starenja može dovesti do procesa poznatog kao okoštavanje lakta. Povrede za posledicu mogu imati ukočenost lakta ili nestabilnost lakta.

Povrede i oboljenja lakta

Ukočenost lakta

Ukočenost lakta, odnosno kontraktura lakta, najčešća je komplikacija u zglobu lakta. Iako se ovo stanje javlja kao posledica operacije, i povreda može prouzrokovati ukočenost lakta. Najbolja prevencija ovog problema je pokretanje lakta nakon povrede ili operativnog zahvata što je ranije moguće.

Lakat je jedan od većih zglobova na ljudskom telu koji ima mogućnost savijanja (fleksija lakta) i istezanja, odnosno opružanja (ekstenzija lakta). Normalan raspon savijanja i opružanja lakta je 0–145 stepeni, iako je amplituda pokretanja lakta u svakodnevnim uobičajenim aktivnostima od 30 do 130 stepeni. Ovo znači da za većinu ljudi ne predstavlja problem ukoliko se pokretljivost lakta delimično smanji. Kod većeg smanjenja, pacijent oseća ograničenost u pokretima. Gubitak pokretljivosti prilikom savijanja lakta obično predstavlja veći problem od gubitka pokretljivosti kod istezanja.

Ukočenost lakta može se javiti u samom zglobu, ali i u tkivima oko zgloba lakta.

Uzroci ukočenosti lakta

Uzroci ovog stanja podeljeni su u dve grupe, zavisno od toga da li leže:

  • u samom zglobu (unutrašnji, intrinsic)

    • okoštavanje nakon preloma

    • primarna artroza

    • infekcije u zglobu

    • reumatoidni artritis

    • loše srasli prelomi

  • u okolnom tkivu – mišićima i tetivama (spoljašnji, extrinsic)

    • okoštavanje okoline zgloba lakta (heterotopični osifikat lakta)

    • opekotine

    • urođene – artrogripoza

Ukočenost lakta dešava se u najvećem broju slučajeva nakon povrede, čak je uobičajeno očekivati određeni stepen ukočenosti nakon bilo koje povrede lakta. Stanje se vremenom poboljšava, naročito uz intenzivnu fizikalnu terapiju. U nekim slučajevima, međutim, potrebna je hirurška intervencija.

Kod pacijenata koji su duže vremena podvrgnuti imobilizaciji lakta, veće su šanse da dođe do ukočenosti. Takođe, šanse su veće kod pacijenata kod kojih je usled infekcije došlo do oštećenja zgloba.

Simptomi ukočenosti lakta

Simptomi ovog stanja jesu ograničena pokretljivost prilikom opružanja i savijanja lakta, kao i prilikom rotacije podlaktice. Bol u laktu kao simptom može, ali i ne mora biti prisutan, odnosno udružen sa pokretima. Da li se javlja bol u laktu, zavisi i od uzroka ukočenosti.

Lečenje kontrakture lakta

Cilj lečenja je uspostavljanje funkcionalnosti zgloba lakta – pokretljivosti od minimum 100 stepeni i eliminacija bola, ukoliko postoji.

Lečenje ukočenosti lakta treba uvek započeti neoperativnim metodama koje mogu biti veoma efikasne. Ukoliko takve metode nakon dužeg vremena ipak ne daju željene rezultate, potrebno je preduzeti operativno lečenje koje se danas u najvećem broju slučajeva izvodi artroskopski. Nekada je neophodno uraditi tzv. otvorenu operaciju, pogotovo u slučajevima kada su operativni zahvati i ranije izvođeni. Ipak, izbor tipa operacije zavisi i od drugih faktora – procene lekara, stepena ukočenosti, itd. Postoperativna rehabilitacija u vidu kako pasivnih, tako i aktivnih vežbi, veoma je važan deo lečenja.

Iako i ova operacija, kao i svaka druga, nosi određene rizike, dobri rezultati se postižu u velikom procentu.

Ukoliko je uzrok ukočenosti okoštavanje zgloba lakta, potrebno je prvenstveno rešavati osnovni problem (npr. ugradnjom veštačkog lakta).

Slobodna tela u laktu

Slobodna tela u laktu su komadići hrskavice ili kosti koji se kreću unutar zgloba lakta. Lakat je izložen velikom stresu prilikom obavljanja aktivnosti koje uključuju podizanje ruke iznad nivoa ramena, naročito ukoliko su česte ili je rame jako opterećeno (sportisti, težak fizički rad). Kao posledica takvih aktivnosti, nastaju slobodna tela u laktu ili dolazi do pojave izraslina u zglobu. Radnici koji obavljaju teške poslove i i dizači tegova su posebno izloženi ovoj opasnosti.

Postoje dva tipa slobodnih tela u laktu:

  • Komadi kosti i komadi hrskavice, najčešće površinskog dela kosti, nastalih kao posledica preloma ili povreda. Ova slobodna tela se najčešće moraju ukloniti kako bi se uspostavila normalna funkcija lakta.

  • Slobodna tela u laktu koja nisu posledica povrede, a nalaze se u zglobu lakta u različitom broju – od jednog do dvadeset, pa i više. Najčešće su prisutna kod reumatskih oboljenja.

Uzroci formiranja slobodnih tela u laktu

Uzroci ovog stanja leže najčešće u povredama ili hroničnim oboljenjima. Slobodna tela u laktu mogu se javiti kao posledica krvarenja u laktu, zatim odumiranja koštanog tkiva udruženog sa reumatoidnim artritisom ili tuberkulozom lakta.

Uzroke možemo naći u povredama (prelomima) ili u hroničnim preopterećenjima lakta (kod sportista). Prilikom preloma, komadići kosti ili hrskavice mogu se odvojiti i postati slobodna tela.

Simptomi

Slobodna tela u laktu mogu izazvati bol, neugodnost i pucketanje u zglobu. Najčešće se tegobe javljaju pri pokretu a naročito pri opterećenju. Može se desiti da se lakat ukoči (blokira), a zatim ”klikne” i vrati se u svoj prvobitni položaj. Svi ovi procesi mogu biti veoma bolni. Ponekad je prisutan osećaj da se nešto kreće, pomera unutar samog zgloba.

Ukoliko ove osećaje prati i ukočenost, jutarnji bolovi i nelagodnost, moguće je da postoji oštećenje hrskavice lakta (artroza lakta). Sve ovo može pratiti i otok lakta.

Lečenje slobodnih tela u laktu

Razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom se posumnja na prisustvo slobodnih tela, a definitivna dijagnoza se potvrđuje rendgenskim snimkom ili magnetnom rezonancom. Slobodna tela se uklanjaju artroskopskom metodom (artroskopija lakta) ili se, ukoliko su izazvana prelomom, pričvršćuju i vraćaju na svoje mesto.

Nestabilnost lakta

Nestabilnost lakta je labavost u zglobu lakta koja može izazvati ispadanje lakta, najčešće prilikom određenih pokreta. Ispadanje lakta i nestabilnost najčešće se javljaju prilikom povrede. Ovakva povreda može oštetiti ligamente koji stabilizuju lakatni zglob. Ukoliko pacijent ima osećaj da je lakat labav i da svakog trenutka može doći do ispadanja, u pitanju je povratna, odnosno hronična nestabilnost lakta.

Postoje tri tipa povratne nestabilnosti lakta:

  • Posterolateralna rotatorna nestabilnost je najčešći tip nestabilnosti lakta. To je stanje u kojem lakat ispada i vraća se u zglob usled povrede spoljnog kompleksa ligamenata. Kod ovog stanja dolazi do spoljne rotacije podlaktice. Operativno lečenje ovog stanja daje veoma uspešne rezultate.

  • Valgus nestabilnost – u ovom slučaju nestabilnost lakta potiče od povrede unutrašnjeg ligamenta.

  • Varus posteromedijalna rotatorna nestabilnost – lakat ispada i vraća se na svoje mesto usled povrede spoljnog kompleksa ligamenata i preloma koronoidnog dela lakatne kosti. U pitanju je unutrašnja rotacija lakatne kosti u odnosu na nadlaktičnu.

Za svaki oblik nestabilnosti ovog zgloba postoji nekoliko uzroka, a najčešći je povreda lakta. U svim ovim slučajevima, nestabilnost se javlja kao posledica povrede ligamenata, ponekad udružene i sa drugim povredamaStruktura spoljnih kolateralnih ligamenata je odgovorna i ključna za stabilnost zgloba lakta.

Simptomi nestabilnosti

Povratna nestabilnost lakta ima sledeće simptome: osećaj da će lakat ispasti iz svog mesta, pucketanje i krckanje u laktu kao i bol u laktu prilikom izvođenja određenih pokreta. Ponekad se može javiti i otok.

Lečenje nestabilnog lakta

Lečenje nestabilnog lakta nakon ispitivanja i postavljanja dijagnoze, može biti neoperativno (fizikalna terapija, restrikcija aktivnosti, imobilizacija) i operativno. Cilj lečenja je svakako uspostavljanje normalne funkcije lakta i eliminacija bola. Neoperativno lečenje podrazumeva jačanje mišića stabilizatora lakta. Operacijom se rekonstruiše oštećeni ligament. Program vežbi nakon operacije ima za cilj što brži oporavak, pri čemu je za srastanje ligamenta potrebno oko 6 nedelja. Šest meseci nakon operacije pacijent može početi sa teškim opterećenjem lakta, dok je sportistima kao što su teniseri ili bejzbol igrači potrebno do godinu dana do potpunog oporavka.

Prelom lakta

Prelom lakta najčešće se dešava prilikom direktnog udarca ili prilikom pada sa savijenim laktom. Vrh lakta (olecranon), kost koju možemo jasno napipati kada savijemo lakat, nalazi se direktno ispod kože i nije zaštićena mekim tkivom i mišićima, tako da je direktno izložena povredi prilikom pada ili udarca. Međutim, i ostale kosti koje čine lakat mogu biti izložene prelomu prilikom pada ili drugog tipa povrede.

Lakat se sastoji od tri kosti: nadlaktice (humerus), žbice (radius) i lakatne kosti (ulna). Distalni deo nadlaktice je centar lakatnog zgloba. Glava žbice pomera se oko donjeg dela nadlaktice i rotira se prilikom okretanja ručnog zgloba. Vrh lakta je deo lakatne kosti (ulna) koji „drži“ donji okrajak nadlaktice i rotira se oko njega. Ovaj deo lakatne kosti je, kao što je već pomenuto, nezaštićen i prekriven jedino tankim slojem tkiva.

Mišići, tetive i ligamenti učestvuju u građi lakta i stabilizuju zglob. Same kosti oblikovane su tako da lakat čine kompaktnim. Poremećaj u strukturi (prelom kosti, povreda mišića, tetiva ili ligamenata) dovodi do disfunkcionalnosti koje se javljaju kao ukočenost lakta, nestabilnost lakta ili bolova.

Uzroci preloma lakta

Najčešći je prelom vrha lakta (olecranon) i on može biti deo većeg preloma, ali je čest slučaj da do preloma lakta dođe jedino na tom delu. Pored toga, i nadlaktica, kao i žbica, izložene su prelomima.

Prelom lakta može biti posledica:

  • direktnog udarca – do njega dolazi prilikom pada ili udarca loptom, teškim predmetom

  • indirektnog udarca – prilikom pada sa opruženom rukom, direktno na dlan.

Prelom donjeg dela nadlaktice dešava se najčešće kod dece i starijih osoba. Prilikom ovog preloma može doći i do oštećenja nerva i arterije, te je zato potrebno pažljivo pristupanje problemu. Ukoliko nije stabilan, ovaj tip preloma se leči operativno.

Prelomi lakta dešavaju se najčešće u detinjstvu i čine 10 procenata svih preloma u mlađem uzrastu. Zbog svojih aktivnosti, deca su veoma izložena prelomima ovog zgloba.

Pored mlađe populacije, i sportisti su u rizičnoj grupi za prelom lakta, najviše gimnastičari, fudbaleri, biciklisti. Korišćenje zaštite za laktove može u velikoj meri sprečiti prelome.

Ukoliko prelom lakta zahvata zglob, postoji rizik za razvoj okoštavanja lakta (artroze).

Simptomi preloma lakta

Simptomi preloma lakta najčešće se javljaju udruženo, a u pitanju su:

  • iznenadan jak bol u laktu

  • otok na laktu (koji se spušta ka prstima)

  • modrice na laktu

  • osetljivost na dodir

  • jak bol prilikom pokreta

  • nemogućnost pokreta

Lečenje preloma lakta

Nakon detaljnog pregleda i rendgenskog snimanja, kako bi se dijagnoza preloma potvrdila, pristupa se lečenju preloma. U zavisnosti od ozbiljnosti i tipa preloma, može se primeniti imobilizacija, najčešće gipsanom longetom, dok je nekada potrebna operacija kako bi se delovi kosti vratili na svoje mesto.

  • Neoperativno lečenje se koristi u slučaju tzv. stabilnih preloma, može se računati na dužu imobilizaciju, kao i na to da može doći do ukočenosti lakta. Svaka metoda lečenja ima svoje dobre strane i rizike, a na osnovu više faktora, bira se najefikasniji način lečenja.

  • Operativno lečenje jpodrazumeva repoziciju preloma i fiksaciju materijalom koji je najprikladniji za određenu vrstu preloma. Više metoda dolazi u obzir (ploča sa šrafovima, metalne žice), i naročito kod lečenja preloma lakta dolazi do izražaja iskustvo hirurga u izboru različitih tehnika.

Proces rehabilitacije, nakon imobilizacije, odnosno operacije, veoma je važan deo lečenja, jer je lakat jedan od zglobova koji su najosetljiviji na imobilizaciju. Rehabilitacija lakta mora biti intenzivna, kako bi se izbegla ukočenost lakta, jedan od najčešćih rizika u procesu lečenja.

Prelom glave radijusa lakta

Prelom glave radijusa lakta, odnosno prelom glave žbice, najčešći je prelom u laktu. Oko 33% svih preloma lakta otpada upravo na ovu vrstu – prelom gornjeg dela okrajka žbice koji sa glavicom nadlaktice gradi spoljašnji deo zgloba lakta. Nastaje padom na ispruženu šaku, kada je ruka ispružena u laktu i rotirana na unutra, te se sila sa šake prenosi na ručni zglob, potom na žbicu i dolazi do preloma glave žbice.

Često, prilikom preloma može doći i do određenih mekotkivnih i koštanih povreda, koje često budu previđene. Mekotkivne udružene povrede su povrede ligamenata – spoljašnjeg kolateralnog ligamenta u 80% slučajeva, unutrašnjeg kolateralnog ligamenta, kombinacija povrede oba ligamenta ili rascep membrane koja spaja lakticu i žbicu i tom prilikom dolazi i do nestabilnosti u ručnom zglobu. Često sa prelomom glave radijusa lakta dolazi i do preloma laktice, njenog koronoidnog nastavka, olekranona ili čak i do luksacije lakta, uz oštećenje spoljašnjeg kolateralnog ligamenta, što zahteva hiruršku rekonstrukciju.

Simptomi preloma

Prilikom preloma javlja se bol u laktu sa spoljašnje strane, otok, bol pri pokretima, naročito pri izvrtanju i uvrtanju podlaktice. Nekada se javlja i mehanički blok pokreta u laktu zbog umetanja fragmenta kosti u zglobu lakta. Kod udruženih povreda ručnog zgloba javlja se bol u ručnom zglobu i duž podlaktice. Treba posebnu pažnju obratiti na stabilnost zgloba lakta, što bi ukazivalo na neku od povreda ligamenata.

Radi definitivne procene stanja u laktu nekada se može dati lokalni anestetik u zglob lakta da bi se omogućilo adekvatno testiranje u smislu da li postoji mehanički blok ili nestabilnost lakta, jer zbog bolova pacijent se često brani, te testiranje nije adekvatno.

Lečenje preloma

Lečenje može biti neoperativno i operativno.

  • Glavni cilj neoperativnog lečenja je dobiti dobre pokrete u laktu i povratiti funkciju lakta. Zato bez obzira što je za srastanje preloma potreban duži vremenski perod imobilizacija u vidu mitele ili trougle marame se postavlja najduže 1-2 nedelje i pacijent započinje sa pokretima u laktu što je ranije moguće, bez obzira na bolove koje povremeno oseća. Na ovaj način se brže vraća funkcija lakta, nasuprot dugotrajnoj imobilizaciji koja vodi u kontrakturu lakta. Naravno, ovaj vid lečenja rezervisan je za prelome glave radiusa bez pomeranja ili sa minimalnim pomeranjem, kod kojeg nema mehaničkog bloka ili nestabilnosti u zglobu lakta.

  • Operativno lečenje preloma omogućava očuvanje konfiguracije zgloba izmedju glave žbice i glavice donjeg okrajka nadlaktice, a pre svega očuvanje dužine žbice, odnosno glave, i stabilizaciju nestabilnog lakta rekonstrukcijom ligamenata. Najnovija upustva za lečenje preloma glave radiusa nikako ne dopuštaju ranije često korišćenu hiruršku metodu vađenja polomljenog fragmenta, jer se na taj način gubi dužina žbice, dolazi do nestabilnosti u laktu, ali i u ručnom zglobu, kao i posledičnog propadanja hrskavice, degenerativnog oboljenja – artroze. Danas se preporučuje očuvanje glave radijusa po svaku cenu, bilo da se radi o prostoj hirurškoj repoziciji, osteosinteza fragmenata, slobodnim šrafovima ili pločom i šrafovima, naravno uz rekonstrukciju ligamenata (kolateralnih i anularnog ligamenta). Kod jako dislociranih preloma, kod kojih rekonstrukcija nije moguća ili se ne može rekonstruisati glava radijusa na zadovoljavajući način, preporučuje se ugradnja proteze glavice radiusa, radi očuvanja dužine žbice i stabilnosti lakta.

Teniski i golferski lakat

Teniski lakat i golferski lakat vezani su za probleme sa tetivama koje učestvuju u građi lakta, tj.imaju ulogu pripajanja mišića i kostiju lakta. Tetivu čini grupa tkiva koja pripaja mišić za kost.

  • Teniski lakat (lateral epicondylitis, epicondylitis lateralis) je stanje koje izaziva bol na mestu gde se tetive podlaktice spajaju sa koštanim delom na spoljašnjoj strani lakta.

  • Golferski lakat (medial epicondylitis, epicondylitis medialis) je slično stanje, s tim što se bol javlja na unutrašnjoj strani lakta. Bol se međutim, može proširiti na podlakticu i ručni zglob.

Postoji nekoliko specifičnih problema kada su u pitanju tetive. Zajednički naziv za ove probleme je tendinitis (tendinopathies):

  • ponavljanje istih pokreta kao i povrede mogu uticati na povredu tetive, njenu iritaciju, što uzrokuje bol i ograničenost pokreta

  • vremenom, tetive postaju slabije, izložene su degeneraciji i raskidu

  • u ređim slučajevima, problemi sa tetivama uzrokovani su hroničnim stanjima poput artritisa

Tendinitis je najčešći problem koji pogađa lakatni zglob, a njegovi oblici su teniski lakat i golferski lakat. Iako su nazivi ovih stanja vezani za sport, njima nisu izloženi samo sportisti, već i ljudi koji se bave drugim zanimanjima. Primera radi, teniski lakat nije karakterističan samo za igrače tenisa – i golferi mogu zadobiti ovu vrstu povrede, kao i svi koji obavljaju aktivnosti koje uključuju uzastopno ponavljanje istih pokreta ručnog zgloba.

Simptomi teniskog lakta i golferskog lakta

Teniski lakat i golferski lakat su stanja koja najčeše pogađaju dominantnu ruku. Simptomi su sledeći:

  • Bol u laktu koji se širi niz podlakticu ili naviše, na nadlakticu i može nastati iznenada ili se može postepeno razviti

  • Osećaj slabosti u podlaktici

  • Problemi prilikom obavljanja određenih aktivnosti, u sportskim aktivnostima – npr. problemi prilikom bacanja ili hvatanja lopte i slično

Lečenje teniskog lakta i golferskog lakta

Iako ova stanja izazivaju bol, odgovarajući tretman i odmor daju dobre rezultate i moguće je za relativno kratko vreme ponovo obavljati određene aktivnosti ili se vratiti sportskim aktivnostima.

Nakon postavljanja dijagnoze (često na osnovu opisa stanja i bola, ali i na osnovu dodatnih ispitivanja) pristupa se lečenju koje ima za cilj prvenstveno otklanjanje bola i uspostavljanje funkcionalnosti lakta i čitave ruke. Fizikalna terapija, tj. odgovarajuće vežbe za jačanje mišića važan su deo rehabilitacije i daju jako dobre rezultate. Pored toga, postoje i druge vrste terapija (lekovi, injekcije ili akupunktura). Kod većine ljudi teniski lakat je moguće uspešno lečiti nehirurškim putem – fizikalnom terapijom, na koju se uglavnom reaguje jako dobro i koja veoma brzo donosi osećaj olakšanja.

Moguće je, takođe, preventivno uticati na jačanje mišića lakta i na taj način smanjiti verovatnoću pojave teniskog i golferskog lakta. Trebalo bi:

  • izbegavati ekstremna savijanja lakta i njegovo potpuno istezanje

  • praviti pauze prilikom obavljanja repetitivnih aktivnosti

  • izbegavati ili smanjiti podizanje teških stvari ispruženih ruku

  • koristiti steznike za ručni zglob prilikom dizanja tereta

  • obratiti pažnju na izbor alata za rad, držati alat obema rukama ukoiko je moguće

  • odabrati odgovarajući reket – teži reket, koji ne utiče mnogo na brzinu udarca

  • koristiti traku na reketu ili štapu za golf koja omogućava bolji dodir sa kontaktnom površinoim

Pročitajte