Operativno lečenje tumora dojke i štitne žlezde u opštoj bolnici Medical CentarOsnovna procedura do pred kraj XX veka bila je mastektomija. Podrazumeva uklanjanje cele dojke i limfnih žlezda pazušne jame. Posle operacije nije obavezno zračenje, ali se primenjuje ako je tumor bio smešten u unutrašnjim kvadrantima, ili ako je više limfnih žlezda u pazuhu bilo zahvaćeno tumorom.
Poštedna operacija. Sinonimi: kvadrantektomija sa disekcijom aksile, široka resekcija (ekscizija) tumora sa disekcijom aksile… Razvija se poslednjih decenija XX veka, u prednosti je nad mastektomijom iz estetskih i psiholoških razloga, jer pacijentkinja posle lečenja ne ostaje bez dojke. Podrazumeva uklanjanje tumora sa okolnim tkivom dojke, uklanjanje limfnih žlezda iz pazuha u opsegu kao kod mastektomije i postoperativno zračenje ostatka dojke. Posle ove operacije obavezno je zračenje da bi se rezultati lečenja izjednačili sa onim posle mastektomije.

Sentinel node biopsija: najnovija hirurška procedura koja ima za cilj da dalje unapredjuje funkcionalne i estetske rezultate operacije. Razvila se tokom devedesetih godina XX veka, a suština je da se ne radi uklanjanje svih žlezda pazušne jame tokom operacije, već samo onih koje su pod najvećim rizikom od širenja tumora. Svrha ovakvog pristupa je razumljiva ako se zna da je uklanjanje limfnih žlezda pazuha odgovorno za mnoge neželjene posledice operacije, od kojih neke nose doživotni invaliditet. Najznačajnije su: otok ruke, ograničena pokretljivost ruke, gubitak senzibiliteta nadlaktice…
Primena sentinel node biopsije gotovo potpuno prevenira ove neželjene posledice, ali je mogu primenjivati samo izuzetno uvežbani timovi onkoloških hirurga i patologa.

Rak štitne žlezde se ispoljava kao čvor u tiroidei ili strumi (uvećana štitna žlezda). Maligni tumori štitne žlezde su najčešće karcinomi, ali se mogu javiti i limfomi, kao i ne retko metastaze drugih tumora (karcinoma dojke, bubrega, pluća, jednjaka, kolona i malignog melanoma).

Papilarni karcinom (carcinoma papillare) je najčešći rak štitne žlezde. Javlja se kod mladih u drugoj i trećoj deceniji i kod starijih (retko u srednjim godinama). Češći je kod žena. Ispoljava se bezbolnim čvorom koji sporo raste. Čvor manji od 2cm ima odličnu prognozu. Metastaze najčešće daje u limfne člezde vrata, ređe u pluća, mozak i kosti. Može da se širi i u samoj štitnoj žlezdi zahvatajući kasnije i njenu kapsulu. Nekada se prvo otkrije metastaza u limfnoj žlezdi, pa zatim primarni karcinom u štitnoj žlezdi. Vezuje radioaktivni jod i to se koristi za postavljanje dijagnoze i za lečenje.

Folikularni karcinom (carcinoma folicullare) se obično javlja kod starijih, i to češće kod žena. Postoje različite varijante ovog karcinoma koje pokazuju različitu invazivnost, ali u celini on ima relativno dobru prognozu. Podvarijanta Hirtl je invazivnija. Manji tumori imaju bolju prognozu. Folikularni karcinom najčešće daje metastaze u kosti, pluća i mozak. Metastaze vezuju radioaktivni jod, što je važno za dijagnozu i terapiju. Ovaj karcinom može da stvara hormon štitne žlezde i da dovede do tireotoksikoze. 

Anaplastični karcinom (carcinoma anaplasticum) se obično javlja posle pedesete godine podjednako kod muškaraca i žena. Izuzetno je invazivan, pa ima lošu prognozu. Nekada se preživljavnje meri mesecima, retko preko godinu dana.Ovaj tumor brzo raste i prodire u dušnik, jednjak, ždrelo i vrat.

Medularni karcinom (carcinoma medullare) se javlja kod starijih (u šestoj i sedmoj deceniji), nešto češće kod žena. Nekada se javlja nasledno. Ima lošiju prognozu od papilarnog i folikularnog, ali bolju od anaplastičnog karcinoma. Ovaj tumor luči kalcitonin, koji može da se određuje kao tumorski marker (da se koristi za dijagnozu). U  ovom obliku karcinoma i njegovim metastazama, može da se taloži kalcijum, što se koristi za dijagnozu (vidi se na rendgenskom snimku).